У данима када један од најбољих спортских друштава у Европи слави велики јубилеј (80 година свог постојања), логично је да се о томе много пише.
Данас је свијет ближи стању неке патолошке дијагнозе него ономе што се назива здравим разумом. Опазимо само колико нам умирујуће и освјежавајуће звуче најједноставнији приједлози попут „зауставимо убијање“ или питање зар треба „још један рат да би схватили да су ратови бесмислени?“ Протагонисти ових здраворазумских очигледности истински бивају со овом свијету огрезлом у бљутаву афективност и импулсивност. Чему ли се можемо надати у таквим условима? Бољим школама и напретку за нашу дјецу?
Нема у том Давиду Вуковићу ничега „катаијевског“ уз дужно поштовање мајстору фудбала из Србобрана. Давид је наше, Борчево, дијете са бањалучким фудбалским шлифом у ногама. У Давиду има Ђорђа Инђића и Драгана Бенића, у Давиду има Дарка Љубојевића и Владана Грујића, у Давиду има браће Врањеш, Грахе, Субе и Оље Јандрића.
...истина права је увијек негдје на средини. Да ли смо можда у црвено ушли као друштво?
Евидентно је да одржање централизоване Босне и Херцеговине подразумијева неодржање државотворне Републике Српске и обрнуто: одржање државотворне Републике Српске подразумијева неодржање централизоване Босне и Херцеговине. Конфликт ова два витализма је непомирљив, а ово су његови могући оквири.
Ехо стадионског разгласа лијено се разлијевао по околним вишеспратницама. Топла, јулска, ноћ истјерала је публику на прозоре. Кроз сумрак сам јасно могао да видим жар цигарете. Био је то дубок „цуг“.
Идиомско гледање на овај наслов који у себи садржи датум пресуде у познатом предмету, и његово повезивање са тзв. „Марфијевим законом“, прикладније је за бошњачки аудиторијум. Наиме, споразум између Турске и Аустро-Угарске о признавању анексије Босне и Херцеговине склопљен је 26. 02. 1909. године. Овај потез Турске, Муслимани у Босни и Херцеговини (данас Бошњаци), су схватили као тешку издају.
Кроз прозор гледам ка Храму Христа Спаситеља. Сунце је, коначно, почело да се помаља кроз облаке. Купола се пресијава, а ја сам одлутао мислима ка Господској улици. Рани су јутарњи часови, а у „Снеку“ увелико служе ону прву кафу.
Кућно васпитање као грађанину Републике Српске ми не дозвољава да се на било ком мјесту, а посебно не на Суду БиХ, обраћам након предсједника Републике и због тога нећу говорити ово што сам припремио већ ћу се придружити ономе што је рекао мој адвокат.
Можда се овај текст по свом садржају разликује од досадашњих, а можда и није нешто што се може окарактерисати као колумна, али је дефинитивно нешто што је веома важно за свако истраживање. Пошто се о узорку много прича када се преносе и коментаришу резултати неког истраживања, бар је ред да о томе пише неко ко се статистиком бави.
Вансова лекција из Минхена о недемократској природи Европе заснованој на негацији, можда је требала њеном западном дијелу огрезлом у свакојаки нихилизам.
Упознао сам га са с првим даном када је стигао у Платонову 6. Било је тад седамнаест година кратко ошишаном, голобрадом дјечаку са очима пуним смијеха и несташлука.
Инфлација, као један од најважнијих макроекономских индикатора, се у периоду до 2021. године није издвајала као велики проблем у економији Републике Српске. Иако увијек актуелна тема, потрошачке цијене и инфлација долазе у прави фокус тек задњих година.
Шта је потребно да настане држава? Ово питање спада у ред оних, увијек актуелних питања. Данас свјетску територију међусобно дијели око 200 држава, док ту исту територију насељава преко 10.000 група које би могле да формирају свака своју државу. Зато, питање настанка државе не губи важност а одговоре нуде најразличитије теорије додајући или одузимајући елементе својим доктринарним формулама.
Петог дана јануара фудбалери Ђенове гостовали су у Лечеу, а пут „јужне Фиренце“ кренуло је и неколико стотина тифоза из Лигурије. Деведесет минута игре завршено је резултатом 0:0. Домаћи су имали посјед, шутирали су више ка голу ривала, али све у свему, била је то типична утакмица италијанског „калча“ када се недјељом, од 15.00 часова, сретну двије екипе ближе доњем него горњем дијелу табеле.
Статистика је све...
У свом ванредном обраћању Бундестагу поводом избијања сукоба у Украјини 2022. године, њемачки канцелар је саопштио да су Европа и Њемачка ушле у ново историјско доба.
Како то бива фудбал заволиш чим проходаш. Нисам, одмах да ти кажем, био нешто натпросјечно талентован, али сам, хвалите ме уста моја, знао лопте и поваздан сам је играо иза зграде у Новој Вароши.
Почетком 2025. године, раст минималне плате постаје кључна тема и то не само у економским круговима, већ и свим другим. Осим тога, тема није локалног карактера, већ излази из оквира Републике Српске, у прилог томе говори чињеница да се од момента када се тема појавила врше поређења са окружењем када је минимална плата у питању.
У зонама цивилизација на српску славу се гледа као на културолошки феномен. Препозната је као differentia specifica српског православља, лишена било каквог призвука етноцентризма или етноморализма. На наш понос, овај светосавски рам српског идентитета је од 2014. године, уврштен на УНЕСКО листу свјетске нематеријалне културне баштине.
Томе ће ускоро и двадесет година. Био је двадесет и шести дан јануара када се нас десетак, у три аута, запутило у Перван, надомак Бањалуке, на викендицу код кумашина. Било је ту и неког повода за славље, а договор је пао у десет минута. Уз пиће и мезе дочекасмо скоро и зору.
Циљ да у будућности имамо преко 10.000 рођених на годишњем нивоу, иако није преамбициозан, чини се тешко достижним...
Погрешне ријечи бришу историјске побједе. Историја је пуна таквих примјера што туђих што наших. Требало би да је та скупа лекција већ научена. Ипак, неке фразе се и данас поткраду и постану дио наратива. Једна таква, суштински и терминолошки погрешна а широко прихваћена фраза је „Уставни суд Босне и Херцеговине“.