Можда некима није логично да о Црвеној звезди пишем ја, поготово не у овој колумни, али је данас мој избор Звезда. Логично. Ово кажем само из разлога што сам из претходних текстова вјероватно створио очекивање да се у мојим колумнама чита о макроекономским показатељима, статистици, разним бројкама, економији и слично. Ипак су то само очекивања оних који ме слабије познају... 

Напротив, они други, који ме познају боље, знају да сам врло радо дочекао да пишем о Звезди, јер сам за то увијек посебно инспирисан. За разлику од економије, коју сам завршио и о чему сам позван да пишем 18 година или мање, о теми о којој ћу писати у наставку сам позван да пишем дупло више. Да, преко 35 година, јер сам од 6 године навијач Звезде и неко ко на дневном нивоу (а у ери друштвених мрежа и разних портала и на сатном нивоу) прати дешавања у клубу. 

Осим тога, оно што ме посебно чини поносним, а из угла читалаца још мало позванијим да о овоме пишем, а они чланак прочитају до крају, је то што сам од своје 35 године, па све до данас у Управи Звезде... Често кажем да је то за мене најважнија референца у мом животу. Дефинитивно велика је част бити у Звезди!

Да ли је ово историјска сезона?

Прва асоцијација за Звезду је фудбал. Част другим спортовима, али је то тако. Чак има коментара да је Звездина публика искључиво фудбалска... што је и тачно, али и није, да не улазим у те полемике, али ћу почети са фудбалом. Фудбалска сезона улази у мирну завршницу, прво се очекује рођенданска прослава у суботу и пун стадион, након тога ускоро и прослава титуле, вјерујемо и дупла круна да ће да се прослави и, наравно, опет Лига шампиона. Значи, све по старом... с друге стране, клуб потпуно стабилан, са озбиљним приходима и квалитетним тимом за наше прилике, али и добриме плановима за будућност. У недостатку конкуренције у Србији, неки би рекли у фудбалу ће бити досадно. Да овај текст не буде досадан, као наставак фудбалске сезоне, фокусираћу се на кошаркашку секцију спортског друштва. 

Сви вјерујемо у историјску сезону, тј. бар ми, навијачи, вјерујемо да ће то да буде. Наравно, тема није ни АБА лига, ни првенство или куп Србије, већ искључиво Евролига. Досадашња статистика показује да смо на добром путу да буде најбоља сезона до сада. Видјећемо...

Данас, 13. марта 2025. године, када имамо 6 кола до краја, Звезда је на табели шеста и има сасвим реалне шансе да бар на том мјесту остане. 

На чему се темељи тај оптимизам?

Прва и основна ствар, која није занемарива, Звезда игра чак четири од тих шест утакмица у Београду, што је озбиљан ресурс за оптимизам. Без обзира на име противника, Београдска Арена је мјесто гдје Звезда мора да буде фаворит, а то показује и табела, јер нам долази 10. (Армани), 11. (Реал), 12. (Ефес) и 17. (Болоња) на табели. Сви тренутно испод Звезде, ако занемаримо форму, већ гледамо искључиво табелу. То је сценарио који обаћава, али је до краја много изазова, да би могли бити релаксирани по питању пласмана међу 6 или, у најгорем случају, међу 10 првопласираних. 

Како доћи до циља? У случају омјера 4/4 у Београду, тј. да Звезда све „узме“, Звезда је сигурно прошла, вјероватно и у прве 4 екипе, али то је сада секундарног значаја. Са три побједе је врло реално у топ 6, што зависи мало и од резултата осталих мечева, док са 2 побједе значајније зависимо од других када је пласман у питању. Одмах треба рећи да се са једном или ниједном побједом у Београду нема чему надати, готово сигурно би била испод десетог мјеста, односно испала из даљег такмичења. Сви вјерујемо да се тај сценарио неће ни десити, а искушење креће за мање од 24 сата, када у Београд стиже Армани... Да будемо потпуно отворени и искрени, ако се тај, најлошији, сценарио и деси и Звезда све до краја изгуби (или буде само једна побједа) у Београду, па онда и не заслужује да иде даље!

Да не заборавим, имају још два меча гдје гостујемо, али су искључена из комбинаторике у овом чланку. Зашто? Па... та два меча, Звезда гостује у Атини, код најбоље екипе тренутно и братског клуба (Олимпијакос) и тренутног шампиона Европе (Панатанаикос) у последњем колу, гдје није реално да дође до побједе.

Нема алибија – сад или никад!

Да ли је могло да буде и боље? Јесте и то много, само ако се сјетимо Макабија или Жалгириса или неких мечева с почетка сезоне у којима је Звезда очигледно покрадена, али да се не жалимо и правимо алиби као други.