Данас је свијет ближи стању неке патолошке дијагнозе него ономе што се назива здравим разумом. Опазимо само колико нам умирујуће и освјежавајуће звуче најједноставнији приједлози попут „зауставимо убијање“ или питање зар треба „још један рат да би схватили да су ратови бесмислени?“ Протагонисти ових здраворазумских очигледности истински бивају со овом свијету огрезлом у бљутаву афективност и импулсивност. Чему ли се можемо надати у таквим условима? Бољим школама и напретку за нашу дјецу?
Евидентно је да одржање централизоване Босне и Херцеговине подразумијева неодржање државотворне Републике Српске и обрнуто: одржање државотворне Републике Српске подразумијева неодржање централизоване Босне и Херцеговине. Конфликт ова два витализма је непомирљив, а ово су његови могући оквири.
Идиомско гледање на овај наслов који у себи садржи датум пресуде у познатом предмету, и његово повезивање са тзв. „Марфијевим законом“, прикладније је за бошњачки аудиторијум. Наиме, споразум између Турске и Аустро-Угарске о признавању анексије Босне и Херцеговине склопљен је 26. 02. 1909. године. Овај потез Турске, Муслимани у Босни и Херцеговини (данас Бошњаци), су схватили као тешку издају.
Вансова лекција из Минхена о недемократској природи Европе заснованој на негацији, можда је требала њеном западном дијелу огрезлом у свакојаки нихилизам.
Шта је потребно да настане држава? Ово питање спада у ред оних, увијек актуелних питања. Данас свјетску територију међусобно дијели око 200 држава, док ту исту територију насељава преко 10.000 група које би могле да формирају свака своју државу. Зато, питање настанка државе не губи важност а одговоре нуде најразличитије теорије додајући или одузимајући елементе својим доктринарним формулама.
У свом ванредном обраћању Бундестагу поводом избијања сукоба у Украјини 2022. године, њемачки канцелар је саопштио да су Европа и Њемачка ушле у ново историјско доба.
У зонама цивилизација на српску славу се гледа као на културолошки феномен. Препозната је као differentia specifica српског православља, лишена било каквог призвука етноцентризма или етноморализма. На наш понос, овај светосавски рам српског идентитета је од 2014. године, уврштен на УНЕСКО листу свјетске нематеријалне културне баштине.
Погрешне ријечи бришу историјске побједе. Историја је пуна таквих примјера што туђих што наших. Требало би да је та скупа лекција већ научена. Ипак, неке фразе се и данас поткраду и постану дио наратива. Једна таква, суштински и терминолошки погрешна а широко прихваћена фраза је „Уставни суд Босне и Херцеговине“.