Упркос свим изјавама НАТО званичника да намјеравају да успоставе конструктивну интеракцију са Москвом, Алијанса је наставила са својим провокативним активностима на рачун безбједности Русије, укључујући ширење на исток, као и приближавање војске руским границама.
Почетком Специјалне војне операције, НАТО је започео "хибридну агресију" пуног обима на Руску Федерацију, признајући да је остварење циљева Москве неприхватљиво за Запад, САД и њихове савезнике. Опасност од ове активности се повећава због присуства нуклеарног оружја у појединим државама и значајних резерви прецизног оружја великог домета, као и могућности њихове употребе против Русије, под условом распоређивања америчког глобалног противракетног одбрамбеног система, пише РТ Балкан.
Тренутно je војна, инжењерска и техничка помоћ Украјини са Запада постала без преседана, па су тако НАТО чланице и њени партнери потрошили више од 132 милијарде долара у ове сврхе, од чега само САД више од 63 милијарде долара.
Запад је послао најзначајније пошиљке оружја у првој половини 2023. године, у оквиру припреме такозване украјинске контраофанзиве.
Према плану Сједињених Држава и њихових савезника, ова испорука наоружања је требало да обезбиједи радикалну прекретницу у рату и створи предуслове за почетак мировних преговора, али под Кијевским условима.
Оно што је приоритет за Запад и НАТО јесте снабдијевање Оружаних снага Украјине наоружањем и војном опремом.
Тако је од фебруара 2022. у Кијев пребачено око 800 тенкова, више од 3.500 борбених оклопних возила, око 1.500 артиљеријских оруђа, око 270 вишецјевних ракетних система, више од 250 система ПВО, 7.700 лаких преносних система ПВО.
Такође, испоручено је до 290.000 противоклопних система и муниције, 130 авиона и хеликоптера, више од 30.000 беспилотних летјелица различите намјене, као и велика количина лаког пјешадијског наоружања, инжињеријске опреме, возила, комуникационе опреме, пројектила, муниције, горива, опреме за производњу хране и одјеће.
Осим тога, Кијеву су испоручени неки од најсавременијих тенкова западне производње, а Украјинa је до сада укупно добила око 150 таквих возила укључујући око 100 "леопардa" 1 и 2 у различитим варијантама, 31 "абрамса" и 14 "челенџера 2".
Осим тога, Оружане снаге Украјине су снабдијевене и савременим америчким борбеним возилима пјешадије "бредли", оклопним транспортерима "страјкер", њемачким борбеним возилима пјешадије "мардер", као и шведским борбеним возилима пјешадије ЦВ-90.
Као резултат тога, удио оклопних возила западне производње у украјинској војсци достигао је 50 одсто.
Стижу "таурус" и ловци Ф-16?
Сасвим је јасно да НАТО придаје кључну важност опремању украјинске војске високопрецизним оружјем дугог домета, које је дизајнирано да уништи важне циљеве Оружаних снага Русије у оперативној дубини. Досљедно подижући улог у сукобу у Украјини, Велика Британија и Француска су од маја 2023. у Кијев пребациле крстареће ракете "сторм шедоу", односно СКАЛП.
Заузврат, Вашингтон је испоручио украјинским оружаним снагама тактичке балистичке ракете АТАЦМС домета 160 до 300 км (у зависности од варијанте), а расте и притисак на њемачког канцелара Олафа Шолца да одобри испоруку крстарећих ракета "таурус" , способних да погоде циљеве на удаљености до 500 км.
Осим тога, у блиској будућности, НАТО планира да испоручи и вишенамјенске борбене авионе Ф-16, америчке производње.
Владимир Зеленски тражи да добије најмање 160 авиона, али су у овој фази само четири земље изразиле планове за испоруку авионске опреме – Данска, Холандија, Норвешка и Белгија (укупно око 60 авиона). Друге земље, укључујући Сједињене Државе, још су уздржане.
Осим наоружавања украјинске војске, Алијанса све више посвећује пажњу обуци украјинског војног особља како би се надокнадили губици људства и осигурала способност Оружаних снага Украјине да користе оружје и војну опрему западне производње. Укупно, више од 118.000 Украјинаца је завршило обуку од почетка СВО.
НАТО придаје посебан значај добијању и пружању информација о оперативној структури и природи дејстава руских групација трупа (снага) Оружаним снагама Украјине у реалном времену. У складу с тим, не само војне, већ и комерцијалне свемирске летјелице (заједно до 500 јединица) учествују у визуелном и радио-техничком извиђању у зони СВО.
Истовремено, од почетка Специјалне војне операције, Алијанса је значајно повећала активности ваздушног извиђања дуж граница Руске Федерације. Просјечан интензитет употребе НАТО извиђачких авиона је 190 налета мјесечно. Поређења ради: до априла 2014. године било је до 10 летова мјесечно, 2018. – до 40, 2020. – око 95, 2021. – око 140.
Слична бројка за авионе за радарску детекцију великог домета у 2024. је у просјеку око 20 летова мјесечно, патролни авиони – више од 40 летова мјесечно.
Осим тога, НАТО официри су директно укључени у обавјештајни рад, као и планирање војних операција у интересу Кијева, а оно што нам то потврђује јесу периодично откриване погибије и рањавања страних војних специјалиста који раде на контролним пунктовима украјинске војске.
