Без срама и блама. Тако се Драшко Станивуковић синоћ хвалио реконструкцијом и отварањем куће Милановића, иако имовинско правни односи нису ријешени, а нема ни грађевинску дозволу.
Ништа од тога није спријечило Станивуковића да у јеку кампање отвори кућу и за њу узме 4,5 милиона марака од Владе Српске. И то на кварно, јер је прећутао да нема потребне дозволе.
Данас он тврди да има, иако подаци из Републичке управе за геодетске и имовинско-правне послове показују другачије, Станивуковић каже да он има документацију по којој кућа припада граду. А умјесто да објасни како подаци из РУГИПП показују да је кућа у власништву Самоуправне интересне заједнице и неколико физичких лица, он им поручује да се опасуље.
"Одговорно тврдим да је то наша кућа, ми смо је отворили ми је користимо ја вјерујем да ће и РУГИПП и друге републичке институције да се опасуље и гледају примјер градоначелника Бањалуке. Наша је кућа, наша је кућа. Ово је моја кућа живио сам ту", рекао је Драшко Станивуковић, градоначелник Бањалуке.
Документи у посједу АТВ-а ипак демантују градоначелника. И њима је јасно наведено да власник куће Милановића није град Бањалука него Самоуправна интересна заједница. Самим тим град кућом не може располагати. Да је закон прекршен тврде и у Правобранилаштву Републике Српске.
"На основу увида у потребну документацију наравно да је, нажалост прекршен закон грађевинска дозвола није могла бити издата, а да власник тог објекта није град Бањалука и самим тим ту је најкруцијалније да је ту прекршен закон и по том питању ми настављамо даље активности", каже Милимир Говедарица, правобранилац Републике Српске.
Како сазнајемо, на кућу Милановића право полажу и друга лица. Када је град покушао кућу да упише као своју, јавила су се три заинтересована лица, па је јавни увид одгођен. А управо без ријешених имовинско правних односа грађевинска дозвола се не може издати, а самим тим ни употребна. Па кад се све сабере поставља се питање, у чију кућу је Станивуковић уложио туђе паре.