Предсједник Ирана Ебрахим Раиси погинуо је у 63. години приликом пада хеликоптера у провинцији Источни Азербејџан.
Раисија су дуго сматрали "природним насљедником" врховног вође ајатолаха Алија Хамнеија, највишег ауторитета у Ирану.
За Раисија кажу да је био религиозно конзервативни политичар са добри везама у правосуђу у вјерској елити. Први пут се кандидовао за предсједника 2017, али није успио да побиједи. Изабран је 2021. године.
Раиси је кренуо на богословију у Кому са 15 година и наставио је да учи код неколико муслиманских учењака тог времена. У раним двадесетим годинама именован је за тужиоца у неколико градова, а онда је отишао у главни град Техеран да ради као замјеник тужиоца.
Године 1983. оженио је Жамиле Аламолходу, кћерку имама Ахмада Аламолходе. Добили су двије кћерке.
Ал Џазира наводи да је током 1988. године био дио комитета који је надгледао низ погубљења политичких затвореника, а та прошлост га је учинила непопуларним међу иранском опозицијом и довела до тога да су му Сједињене Државе увеле санкције. Године 1989. именован је за тужиоца Техерана након смрти првог иранског врховног вође ајатолаха Рухолаха Хомеинија.
Раиси је наставио да се уздиже кроз редове под Хомеинијевом замјеном, ајатолахом Хамнејем, поставши предсједник Астан Кудс Разави, највеће вјерске задужбине у Мешхаду, 7. марта 2016, чиме је учврстио свој статус у иранском естаблишменту.
Први пут се кандидовао 2017. године против Хасана Роханија, који се кандидовао за други мандат. Рохани је надгледао преговоре о нуклеарном споразуму Ирана из 2015. са свјетским силама, ограничавајући његов нуклеарни програм у замјену за ублажавање санкција.
Након пораза, Раиси је почео да планира своју сљедећу предсједничку кампању. У јуну 2021. освојио је 62 одсто гласова, али изборе је пореметила ниска излазност од 48,8 одсто, а након што је спријечена кандидатура неколико реформиста.
Тада долази и до повлачења САД из споразума и новог увођења санкција, што је опасно угрозило економију Ирана, а све се додатно погоршало током пандемије ковида 19.
Раисијев положај у вјерском естаблишменту био је јак, са чврстим односима са покојним Хомеинијем, као и са Хамнеијем, који га је именовао на неколико високих функција.
Такође је успио да одржи добре односе са свим гранама власти, војном и законодавном, као и са моћном теократском владајућом класом.
Крајем 2022. његову владавину потресао је и гнијев јавности који је избио због смрти Махсе Амини (22) у притвору иранске моралне полиције. Протести су мјесецима потресали Иран, а жене су скидале или спаљивале своје хиџабе и шишале косу у знак протеста.
Митинзи су окончани средином 2023. Седам људи је погубљено због улоге у немирима.
