Грађани у посљедње вријеме често око кућа виђају змије, али се, на срећу, најчешће испостави да је ријеч о сљепићима који и не спадају у ред ових животиња, него се сврставају у гуштере.
Међутим, у насељима има и змија, али већина људи није у стању да распозна да ли је ријеч о отровницама или онима које нису отровне. Један од разлога је и то што ове животиње и на најмањи покрет или звук брзо нестају из њиховог видокруга.
Мирјана С. из Бањалуке каже да је јуче у дворишту видјела мачку како нешто носи у зубима.
– Кад сам боље погледала, видим да је нешто као змија. Још је била жива, али ју је мачка брзо докрајчила. Комшија који се разумије у ове животиње, одмах је објаснио да је ријеч о сљепићу, који није опасан. Наравно да ми је било лакше. Међутим, у посљедње вријеме два пута сам видјела праву змију, али не знам ни која је, ни да ли је и колико опасна. Брзо је побјегла, као да је у земљу пропала – каже она.
Стручњаци објашњавају да се, кад наступе велике врућине, змије повлаче у хладовину, па их зато има у близини кућа. Поскок, шарка и шарган три су отровне змије које су регистроване у Српској, а које најчешће можемо уочити управо током љета.
Наглашавају да, кад је ријеч о разлици између отровница и оних неотровних, код ових других бар једна плочица горње усне додирује око. Код наших змија отровница, усне плочице су увијек одвојене од ока једним или више низова уметнутих ситних плочица.
Неотровне змије наших крајева су обично танке и дугачке, често дуже од једног метра. Тијело им се завршава танким дугачким репом, а приликом сусрета брзо бјеже и скривају се испод камења или у земљу.
С друге стране, отровне змије наших крајева су дебеле, здепасте, троме.
Угриз отровница се манифестује појавим крвних подлива на већој површини уједеног екстремитета, а у тежим случајевима крвни подливи се појављују и на трупу. Од симптома јављају се још и оток, знојење, повраћање, општа слабост.
