Политички аналитичар близак Владимиру Путину и Кремљу Марат Баширов осврнуо се на најављени састанак између руског предсједника и лидера САД Доналда Трампа те је рекао како самит на Аљасци неће бити посвећен само Украјини.
У разговору с медијима, Баширов је рекао како ће дневни ред састанка Трампа и Путина бити изузетно широк те је навео како украјинско питање није најважније на тој листи.
"Прво, нуклеарна сигурност, која се мора преиспитати у свјетлу нових система за испоруку ракета који све више отежавају њихово пресретање. Друго, проблеми везани за свјетску трговину. Оно што Трамп ради јесте да штедљиво примјењује царине против разних земаља, а свакако успорава против Русије и Кине. Јасно је да су ове велике земље кључни играчи. Треће, Блиски исток, који укључује велики број земаља са транспортним коридорима и сигурношћу енергетског тржишта. Израел-Палестина-Газа, Израел-Иран, Иран-блискоисточне монархије. Коначно, али тек након тога, рат у Украјини, који је посебно важан јер Трамп стално говори о томе", рекао је.
Поручио је како је немогуће да Русија одустане од циљева у Украјини.
"Рецимо само да су неки од ових циљева дескриптивне природе, попут денацификације и демилитаризације, док су други већ добили законодавни оквир. Четири анектиране територије, иако без дефиниције њихових граница, ово је такође врло важно, предвиђене су Уставом - њихове границе нису. И стога су овај посљедњи дио питања која треба дефинисати, о којима може бити простора за маневар. Ако саме САД кажу да се противе приближавању НАТО границама Русије, то ће већ омогућити почетак дискусија с осталим чланицама Алијансе о томе како учврстити овај став у законодавству. Путин никада неће прихватити да се иста ствар догоди као с Горбачовом", поручио је.
На питање да ли је на овом састанку важније да Русија оствари и на дипломатском пољу циљеве из рата у Украјини или да Путин добије међународно признање, политолог је одговорио.
"Признање чега? Свиђало се то вама Европљанима или не, улога Русије као велике силе, њена тежина у свјетским пословима, већ је свима јасна. Сходно томе, ако овај састанак постави темеље за међународни споразум, попут састанка у Хелсинкију о безбједности у Европи, који су потписале десетине земаља, имаћемо чак и формално признање. Међутим, то није неопходно. Јер оно што се сада дешава у свијету дешава се само на основу силе. Сада морамо признати да је међународно право демонтирано: функционише само закон силе. Да ли га Русија има? Да. Сједињене Америчке Државе? Свакако. Да ли га Украјина има? У малој мјери, али очигледно много мање од Русије. То је оно што данас функционише. Стога, пука реторика о нашем статусу може само задовољити Трампа, који мисли да је онај који ствара краљеве. Нама то не треба", мишљења је.
