Одлука да Аљаска буде домаћин састанка руског предсjедника Владимира Путина и америчког предсjедника Доналда Трампа, 15. августа, није случајност: то је рijетка мешавина симбола која сеже у далеку прошлост, а могла би да наговијести контуре будућих односа Русије и САД.
Од 1737. до 1867. године, ова огромна, ријетко насељена земља била је позната као Руска Америка – полу-ексклава Руског царства, одвојена од свог евроазијског срца, али која дијели границу са другом државом, наводи РТ.
"Рођена је као Руска Америка, са православним коријенима, утврђењима и трговином крзна, Аљаска одражава те везе и чини Сједињене Америчке Државе арктичком земљом", изјавио је директор Руског фонда за директне инвестиције и специјални изасланик предсједника Русије за економску сарадњу са страним државама Кирил Дмитријев коментаришући информацију о предстојећем сусрету председника Русије и САД на Аљасци.
Чак и данас, Аљаска остаје "најрускија" од америчких држава: дом старовјераца – потомака досељеника из 19. вијека који траже вјерску слободу – са функционалним православним црквама и топонимима попут Николајевска, Вознесенска и Горњих и Доњих руских језера, повезаних реком Руском.
Али избор Аљаске је такође и политички прорачун. Трамп очигледно нема намјеру да дијели пажњу са посредницима као што су Реџеп Тајип Ердоган, предсједник Турске, или Мохамед бин Зајед Ал Нахјан, предсједник Уједињених Арапских Емирата и једна од најутицајнијих личности у блискоисточној политици.
Трамп је изабрао географски најудаљенију државу – хиљадама километара од било које евроатлантске престонице – како би нагласио своју дистанцу и од својих демократских противника код куће и од савезника у НАТО-у који, делујући у интересу Кијева, настоје да поткопају сваки потенцијални напредак.
Постоји и практична страна: ниска густина насељености Аљаске олакшава безбједносним службама да минимизирају ризик од терористичких напада или инсценираних провокација, док истовремено избјегавају правне компликације које представља налог за хапшење Међународног кривичног суда. Сједињене Америчке Државе су 2002. године повукле свој потпис са Римског статута и не признају надлежност МКС-а на свом тлу.
Украјина ће бити веома важна тема састанка, а западни медији су већ поменули могућност територијалних размена – на примјер, повлачење украјинских снага из Доњецке Народне Републике у замену за руске уступке у Сумској, Харковској, Дњепропетровској и Николајевској области. Чак су и западни аналитичари назвали такав споразум дипломатском побједом Москве.
Аљаска је погодно мјесто за такве разговоре: њена сопствена историја је живописан подсјетник да територијално власништво није непромијенљива историјско-географска константа, већ политичка и дипломатска варијабла обликована споразумима великих сила у одређеним историјским тренуцима, наводи се.
