Језива вијест потресла је Србију 6. августа 2012. године - у православном центру за одвикавање од дроге "Сретење" у Лешници поп Бранислав Перановић лопатом је убио човјека који му је повјерен у заштиту, на лијечење, Небојшу Зарупца (39).
На видјело је изашла страшна истина о методима "рада" са штићеницима, људима којима је само требала помоћ и подршка, а које су очајне породице с повјерењем слале у центар који је благосиљала црква. Перановић је осуђен на 20 година затвора иако своју кривицу не признаје. Иза решетака је почео да се бави умјетношћу. На интернету се може пронаћи његов профил и портфолио (иако је у затвору) гдје се могу видјети и купити његови радови, као и његова кратка биографија.
"Рођен 1958. године у Теслићу, БиХ, завршио Пољопривредни факултет, докторирао на Институту за природну медицину, православни свештеник, неправедно осуђен на 20 година робије, тренутно на издржавању казне у Сремској Митровици. Ожењен, отац петоро дјеце. Графиком и дуборезом сам почео да се бавим у затвору", стоји у опису профила.
Ту су цртежи Николе Тесле, Алберта Ајнштајна, бројних знаменитих Срба, између осталог и четничког војводе Драже Михаиловића. Перановић је урадио и портрет сина, који неодољиво подсјећа на Бранислава Перановића, мислимо на физички изглед, наравно. Ту су и други чланови његове породице. Слободна оцјена квалитета ових радова може да варира и док се за портрет Новака Ђоковића не може рећи да је сасвим успио, неки његови радови заиста су озбиљни. Тако су Дража Михаиловић, Милунка Савић или портрет афричког дјетета умивеног водом под називом "Срећан дечак" заиста лијепо урађени.
Чини се да је вријеме проведено у затвору Перановић заиста умио да искористи и да се усаврши. Опробао се и у актовима, па је неколико његових радова инспирисано и женским тијелом и за њих се може рећи да плене сензуалношћу. Потпун контраст овоме јесу старци, који избразданих руку и чела као да пропитују читав свој живот.
Занимљиво је да је један од цртежа назван "Против ропства", а на коме се види стегнута песница окована ланцем. Овакав начин изражавања у затвору није за осуду, напротив, пожељан је и плодотворан. Једна ствар, ипак, брине - гдје је покајање?
Перановић је у самом опису свог профила већ рекао - "неправедно осуђен". Он никада није признао своју кривицу, барем не до краја. За њега и његовог браниоца, акт који је довео до убиства требало је да спречи "веће зло".
"Ја њега нисам хтио да убијем већ да га спасим. Да сам га пустио на улицу он би био сигурно мртав...", говорио је Перановић.
А страшне приче о методама "лијечења", а заправо мучења штићеника испливале су након овог случаја.
У "Сретењу", дому који се налазио на његовом имању, према неким подацима било је четрдесетак наркомана. Небојша ми је рекао како су страшно тукли неке штићенике док не падну у несвијест, па су их поливали водом, да их освесте, и затим поново тукли. Сада када је био за викенд, први пут смо причали да заједно радимо у породичној аутомеханичарској радионици. Био је онај стари и потпуно излечен", причао је за медије након злочина отац убијеног младића Милош.
Дозволу за рад овог центра дала је тада епархија Шабачка, која је, на крају, "лиценцу", односно дозволу или благослов и одузела.
"Велики број породица наркомана годинама је вапио за помоћ да се на овом простору формира центар за њихово збрињавање и лечење. Ми смо изашли у сусрет њиховом апелу и основали Центар. Да смо одбили да дамо благослов за рад овога Центра били би, вјероватно, изложени критикама и оптужбама да Црква ништа не ради, да не разумије вријеме, да не брине о свом народу, да је неактивна да је конзервативна, да није као црква у Европи", преносили су медији тада саопштење епископа Лаврентија.
(Телеграф)
