Пољопривреда пружа безброј могућности да се стигне до зараде, само треба наћи прави посао.
Ако за њега не треба велико улагање и пуно рада, онда може бити прави погодак.
Ове јесени земљорадници су посебно у проблему јер ријетко које године је било да све примарне пољопривредне културе имају ниске цијене. Мали број њих ће успјети да се извуче из дугова и поново заснује производњу.
Зато се треба окренути другим биљкама од којих се може остварити егзистенција.
На пијацама, али и у великим трговинском ланцима у Србији већ мјесец-два има рибане жуте бундеве, која се користи за колаче, у народу познате као бундевара.
Али чим захлади, и понуда, а вјероватно и потражња, биће још већа, јер управо бундевара и у рерни запечени комади жуте бундеве подсјећају на зиму, када се ова посластица, поготово у војвођанским домаћинствима, највише припрема.
Пољопривредно газдинство Бранислава Бађонског у Кулпину код Бачког Петровца већ шест година се бави производњом бундева, односно тикава, оних наранџастих које зовемо тамбурице и од којих се праве посластице.
Бађонски је одавно у пољопривреди, годинама је сијао кукуруз, соју, пшеницу, а онда је пожелио да се опроба и у некој другој производњи. Први је у Кулпину започео да се бави тиквама-тамбурицама и сада је већ познат међу великим трговинским ланцима и накупцима.
Тренутно је, како је казао за "Дневник", у преговорима да крене да сарађује и са произвођачима дјечије хране, јер је каша од бундева намирница која се бебама даје у првим мјесецима живота.
Производња тамбурица није тежак ни скуп посао, али захтијева ангажовање већег броја сезонских радника, јер тикве треба окопавати, сјећи када сазру, утоварати у приколицу и прати, пошто велики трговински ланци захтијевају чисте пловоде.
"С те стране производња може да буде захтјевна а некада и немогућа уколико у селу и околним мјестима нема довољно сезонаца", казао је Бађонски.
"Ангажовање сезонаца представља највећи трошак током производње, пошто сјеме није скупо осим када се сију хибридне сорте, додуше, мање тражене на тржишту. Издатак представља и рад са маркетима јер, осим што тикве морају бити чисте и здраве, треба платити анализу о здравственој исправности намирнице, потом дати новац и за етикете на сваку тикву и бар код", додаје.
Бађонски наглашава да тиквама нису потребна заштитна средства, већ само да се окопају и када сазру убирати род.
"Док плодови не сазру треба их заливати, али не често. Отприлике два пута, али ко хоће веће приносе, може и више пута. Сију се када отопли, послије 1. маја, када се температура земље устали изнад десет степени. Род се скида са поља крајем августа, када кора на пловодима пожути", прича даље овај пољопривредник.
Цијене тикава
Килограм рибаних тикава за бундевару на најпрометнијој Футошкој пијаци у Новом Саду креће се од 200 до 250 динара (3,30 do 4.20 KM).
Килограм тикава исјечених на кришке продаје се од стотину динара па навише.
Има и жутих округлих тикава тешких од три до пет килограма, које повртари продају за Ноћ вјештица за стотину динара по килограму.
Ова година, истиче, за тикве је просјечна. По хектару ће их бити око 20 тона.
И цијена је солидна, навелико тамбурице коштају 40 динара килограм.
"Тренутно нису тражене, али када се обуку капути и крене зима, више ће се куповати, јер док има паприке и парадајза нико не размишља о бундевари", наводи Бађонски, преноси "Мондо".
