Српска православна црква и њени вјерници данас обиљежавају дан посвећен Светој великомученици Екатерини.
Света Великомученица Екатерина Александријска живјела је од 287. до 305. године и ранохришћанска је мученица и светитељка. Рођена је у Александрији. Према предању, у једној својој визији Исус Христос јој је даровао прстен, што је она протумачила као знак да свој живот треба да посвети Богу.
Била је врло образована, и веома је добро познавала грчку филозофију, медицину, реторику и логику. Према предању, цар Максенције је једном приликом позвао 50 мудраца и организовао расправу у којој би се расправљало о вјери.
У тој расправи Екатерина је однијела побједу, а цар Максенције је као казну наредио да се свих 50 мудраца спале. Пред смрт, на Екатеринину молбу, ови мудраци су примили хришћанство и исповиједили се.
Екатерина је била ухваћена, мучена и погубљена у својој 18. години 24. новембра 305. године. По предању, при њеном погубљењу, из њеног тијела потекло је тада млијеко умјесто крви. Њене мошти чувају се на Синају.
Манастиру Свете Катерине српски краљеви из лозе Немањића – Драгутин и Милутин даривали су бројне поклоне који се чувају у манастирској библиотеци, пише Еспресо.
Срби вјерују да се овој светитељки моли онај ко жели да упозна љубав свог живота. Потребно је молити се сваке вечери током 40 дана и жеља ће бити услишена.
