Једанаестог дана марта Српска православна црква и вјерници славе Светог Порфирија, епископа гаског.
Овај велики архипастир родио се у Солуну, а родитељи су му били богати. Своју младост до двадесет пете године провео је у родном граду, потом напустио родитељски дом и отишао у Мисирску пустињу. Под руководством духовника млади Порфирије се ту замонашио и провео пет година.
Онда је посјетио Свету земљу са својим вјерним другом, иноком Марком. Близу Јерусалима подвизавао се у некој пештери пет година. Али тада су му ноге ослабиле, па није могао да хода. Ипак, пузећи на кољенима, он је стално посјећивао службе Божије. Једне ноћи у визији јавио му се сам Господ и исцјелио му ноге, па је потпуно оздравио.
Када је био изабран за епископа у Гази, Порфирије се тешка срца примио те дужности. У Гази је затекао само двјеста осамдесет хришћана; сви остали житељи су били идолопоклоници, и то врло фанатични. Само својом великом вјером и стрпљењем Порфирије је успио да људе из Газе преведе у Христову вјеру. Морао је лично да путује у Цариград цару Аркадију и патријарху Јовану Златоусту, да тражи потпору у неравноправној борби с идолопоклоницима. Жељену подршку је и добио. Идолски храмови су се затворили, кумири порушили, а сазидана је красна црква са тридесет мермерних стубова. Зидање овог храма помогла је нарочито царица Евдоксија. Порфирије је поживио довољно дуго да види цијели град Газу обраћену у хришћанску вјеру, али то тек послије многих својих напора, страдања и сузних молитава Богу.
Упокојио се мирно 421. године. Чудотворац је био за живота и послије смрти. Мошти му почивају и сада у Гази.
Народна вјеровања кажу да се данас не ваља ништа радити иглом и концем.
