У времену када се све више окрећемо савременом и брзом начину живота, заборављамо да наш народ своју снагу и достојанство вијековима црпи управо из вјере, традиције и поштовања светитеља. Иако су нам позната имена великих празника, многи не знају да се 16. јула, слави Свети мученик Јакинт – светац младости, непоколебљиве вјере и чисте љубави према Христу.
Његова животна прича није дуга, али је снажна попут најчистијег дијаманта. Свети Јакинт је страдао још у вријеме римског цара Трајана, у другом вијеку, када су хришћани били изложени немилосрдним прогонима. Иако је био веома млад, показао је храброст и духовну зрелост каква се ријетко среће.
Једном приликом, док је цар Трајан са својим двором приносио жртве паганским боговима, млади Јакинт је одбио да учествује у том обреду. Био је оптужен и изведен пред цара који га је савјетовао да се одрекне Христа како би избјегао смрт. Али Јакинт није посустао.
Његове ријечи одзвањају и данас као свједочанство непоколебљиве вјере: ''Ја сам хришћанин, Христа поштујем, Њему се клањам и Њему приносим на жртву – себе самог.''
Цар је наредио да му не дају ништа друго да једе осим хране која је претходно приношена идолима. Јакинт је одбио да се окаља тиме и послије осам дана поста и трпљења – умро је у тамници.
Сматра се да је Јакинт имао тек 20 година када је предао свој живот Христу. Тамничари су, према предању, свједочили необичном призору: цијела тамница била је обасјана небеском свјетлошћу и испуњена божанским миомирисом. Два анђела су се појавила – један је својим свијетлим огртачем покрио тијело младог мученика, док је други на његову главу положио вијенац славе.
Његово страдање није прошло незапажено у Цркви – упамћен је као мученик чисте вјере и храбрости, као неко ко се није колебао ни пред силом цара ни пред глађу. Зато га славимо као једног од оних који су животе своје положили за истину и својим примјером освијетлили пут многима који су дошли послије њега.
Вјерује се да ове речи свако од нас треба да изговори 16. јула, за спасење душе.
Тропар (глас 4)
''Мученик Твој Господе, Јакинт, у страдању своме је примио непропадљиви вијенац, од Тебе Бога нашега, јер имајући помоћ Твоју мучитеље побиједи, а разори и немоћну дрскост демона: Његовим молитвама спаси душе наше.''
У данашње вријеме, када нам често мањка узора и вјере у идеале, нека нас сјећање на Светог Јакинта подсјети да права снага долази изнутра – из оданости, чисте вјере и храбрости да будемо оно што јесмо, чак и кад нас свијет на то не подстиче, преноси Она.рс.
.webp)
