Најјачи "нористери" - разорни и често смртоносни циклонски олујни системи који погађају источну обалу САД паралишућим кишама, снијегом и поплавама - додатно се појачавају због утицаја загађења климе, показује нова студија.
Нористери, који се обично формирају између септембра и априла, покрећу се температурним контрастом између хладног арктичког ваздуха са сјевера и топлијег, влажног ваздуха са Атлантског океана.
Они представљају огромну пријетњу за густо насељене градове дуж источне обале. Посљедњих деценија забиљежен је низ нористера толико разорних да су добили надимке који звуче као наслови филмова катастрофе, пише ЦНН.
Како "олуја вијека" постаје све јача
"Олуја вијека" из марта 1993. године била је једна од најсмртоноснијих и најскупљих икада забиљежених. Донијела је вјетрове брзине више од 160 km/h, затрпала нека мјеста са скоро 150 cm снијега и усмртила више од 200 људи.
"Снежна апокалипса" из 2010. године донијела је више од 50 cm снијега у дијелове Пенсилваније, Мериленда, Вирџиније и Западне Вирџиније, усмртила 41 особу и оставила стотине хиљада људи без струје.
Мајкл Ман, климатски научник са Универзитета Пенсилванија и аутор ове студије, био је заробљен у хотелској соби у Филаделфији три дана током "Сњежне апокалипсе". Управо то искуство први пут је пробудило његово интересовање за то како би ове олује могле бити погођене глобалним загријавањем.
Петнаест година касније вјерује да има неке одговоре.
Постоји општи консензус да ће нористера бити мање у топлијем свијету, јер се Арктик загријава брже од остатка сјеверне хемисфере, што значи да је температурни контраст - који покреће ове олује - слабији.
Велике анализе и открића
Али оно што није било јасно јесте шта ће се догодити са интензитетом ових олуја, које су, према Ману, често биле занемарене у истраживањима.
Да би одговорили на то питање, научници су користили историјске податке и алгоритам за праћење циклона како би анализирали нористере између 1940. и 2025. године, састављајући дигитални атлас ових олуја.
Укупно су анализирали 900 олуја и открили да је максимална брзина вјетра код најинтензивнијих нористера порасла за око шест одсто од 1940. године, према студији објављеној у понедјељак у часопису Proceedings of the National Academy of Sciences.
То може звучати мало, али драстично повећава штету коју олуја може изазвати. Повећање брзине вјетра за шест одсто значи повећање деструктивног потенцијала олује за 20 одсто, рекао је Ман и дода да је то значајно.
Стопе падавина - и кише и снијега - које ове олује доносе такође су порасле за око 10 одсто, показује анализа.
"Овновна физика"
Разлог што се ове сјевероисточне циклонске олује појачавају јесте "основна физика", каже Ман. Топлији океани и ваздух значе више испаравања и више влаге у атмосфери, која се затим испољава у облику интензивнијих падавина или снијега.
Ниво штете коју ове олује могу нанијети чини разумијевање њихових промјена у топлијем свијету изузетно важним, додаје Ман.
На примјер, олуја "Пепељаста сриједа" из 1962. године изазвала је огромна разарања дуж источне обале, причинивши укупну економску штету еквивалентну десетинама милијарди долара у данашњем новцу. Нанијела је "исту количину штете као ураган који директно удара на копно", рекао је он.
Резултати студије такође сугеришу да је ризик од поплава у многим градовима на источној обали вјероватно потцијењен, наводи се у раду.
"Нористери су занемарени, и то је још један допринос повећаном обалном ризику на који нисмо довољно обраћали пажњу", додао је Ман.
Потреба за бољом припремљеношћу
Џенифер Франсис, виши научник у Центру за климатска истраживања Вудвел, која није била укључена у студију, рекла је да ови налази указују на потребу за бољом припремљеношћу.
"Обалске заједнице на сјевероистоку, гдје ударају ове олује, требало би да се тргну и обрате пажњу... проактивна припрема је мање скупа од санације након олује", рекла је за ЦНН.
Налази су такође важни јер освјетљавају различите начине на које се климатска криза манифестује, рекао је Џуда Коен, климатолог са МИТ који такође није био укључен у студију.
Ефекти "могу бити контраинтуитивни, укључујући и идеју да климатске промјене могу довести до повремених пораста екстремног зимског времена", рекао је за ЦНН.
Чак и док се свијет загријава, а сезона снијега скраћује у многим дијеловима САД, и даље ће бити периода јаких сњежних падавина и интензивне хладноће, рекао је Ман.
"Појединачни догађаји могу имати много јачи удар", рекао је он.
(Телеграф)
.webp)
.webp)
