Живот патријарха Павла био је обиљежен скромношћу, духовношћу и посвећеношћу вјери и људима. Био је познат по својој аскетској дисциплини и једноставном начину живота, често виђен како користи јавни превоз и хода умјесто да користи службено возило. Грађани су на њему могли да виде и старе ципеле, али оно што је носио у души је непроцјењиво. Његова блага нарав и мудре мисли бројне особе су преобразиле у много боље људе. Својим понашањем и ставовима постао је симбол доброте и људскости.
Наиме, рођен је као Гојко Стојчевић 11. септембра 1914. године у селу Кућанци, у Краљевини Срба, Хрвата и Словенаца, данашња Хрватска. Студирао је теологију на Богословском факултету у Београду и замонашио се 1948. године, узимајући монашко име Павле.
Патријарх Павле је постао поглавар Српске православне цркве 1990. године, у турбулентним временима за Србију и Балкан. Током свог мандата, суочавао се с изазовима рата, политичких превирања и санкција. Његова порука је увијек била иста, залагао се за мир, љубав и јединства, често позивајући на помирење међу сукобљеним народима.
Преминуо је 15. новембра 2009. године у Београду, а сахрањен је у манастиру Раковица. Остао је у срцима многих вјерника као симбол духовне снаге, мудрости и понизности. Његове ријечи и дјела и даље инспиришу многе, а сјећање на њега живи кроз многе приче и свједочанства оних који су га познавали.
За многе ово је његова најважнија мисао, која сваког човјека може да врати на прави пут.
- Када би се сви држали љубави, ова земља би била рај. Али кад би се сви држали бар оног што је мало мање од љубави – јер, љубав је веза савршенства – када би се макар држали принципа "што желите себи, то чините другима; што не желите себи, то не чините другима", онда би земља, ако не би постала баш рај, била близу раја - рекао је велики духовник својевремно.
10 најмудријих цитата патријарха Павла:
- Није важно ко одакле потиче, него у шта израсте.
- Кад се човјек роди, цијели свијет се радује, а само он плаче. Али треба да живи тако да, кад умре, цијели свијет плаче, а само он се радује.
- Чувајте и непријатеље своје и молите се за њих, јер не знају шта раде.
- Проћи ће све, али душа, образ и оно што је добро остаје заувијек.
- Не бранимо се од туђег зла, злом у себи.
- И себи и другима кажем: мене може да понижава ко год хоће, ал ‘да ме понизи нема човјека на овом свијету, сем једног, а то сам ја. Кад то зна човјек има стабилност.
- Мудрост без доброте прелази у злоћу, а безазленост без мудрости прелази у глупост.
- Обавезни смо и у најтежој ситуацији да поступамо као људи и нема тог интереса, ни националног ни појединачног, који би нам могао бити изговор да будемо нељуди.
- Ако будемо толерантнији, онда ћемо моћи да схватимо гледиште другога. Не да га усвојимо ако није добро, али да га схватимо да не дође до мржње и овог што нас цијепа и дијели.
- Не заборавимо никада да је зло увијек кратког вијека и само наизглед успјешно и блиставо. Зато на злу, лукавству, превари, не треба заснивати ништа, поготово не живот.
