Патријарх Павле није био само духовни вођа, био је и тиха снага народа, симбол скромности, мудрости и истинске доброте. Говорио је тихо, али су његове ријечи одзвањале јаче од многих. Рођен 11. септембра 1914. у славонском селу Кућанци, овај ненаметљив, али изузетно поштован човјек, остао је заувијек уписан у сјећању народа као патријарх који је ходао дословно међу нама. И данас, годинама након његове смрти, приче о његовој једноставности, смирености и непресушној вјери и даље се препричавају са дивљењем и топлином.
Патријарх Павле није возио аутомобил, већ се често кретао пјешке или користио јавни превоз, чак и у позним годинама. Ова његова навика није била само практична, већ је постала симбол његовог скромног начина живота, што му је додатно донијело љубав и поштовање у народу.
Док је једном приликом ходао улицом Краља Петра ка Патријаршији у Београду, свештеник у свом новом мерцедесу га је препознао и, желећи да укаже част патријарху, зауставио возило како би му понудио превоз.
Када је свештеник изашао из аутомобила и с поштовањем замолио патријарха да уђе, Павле је прихватио и сјео, али убрзо поставио једноставно, али значајно питање: "Је л' те, оче, чији је ово аутомобил?"
Свештеник, очигледно поносан на свој луксузни аутомобил, одговорио је да је то његово лично возило.
На то је патријарх Павле одмах реаговао и затражио да се заустави возило. Тада је патријарх рекао: "Нека вам је Бог на помоћи", прекрстио се и наставио свој пут пјешке ка Патријаршији.
Овај догађај није само илустровао патријархову скромност, већ и његову поруку да свештенство треба да живи једноставно, у складу са учењем Христа. Али, често у стварности то није тако.