Слава је дан када српске православне породице прослављају светитеља који је њихов заштитник и када се окупља родбина која се често, само тад, једном годишње види, када су сви ту.
А шта када дође вријеме да се синови жене, стварају своје породице, шта тада бива са славом?
Да ли је то у ствари и право вријеме да се самостално почне славити слава?
Нажалост, неријетко чујемо да је преношење славе узрок заваде многих породица, а ту је и мишљење да, док је отац жив, слави се под његовим кровом. Шта је правилно?
"Уколико синови живе са оцем у једној кући, онда сви заједно славе славу. Међутим, када неко од синова заснује своју породицу, ожени се и не живи више са оцем, он треба одмах да почне да у свом дому слави Крсну славу. Сасвим је погрешно, што поједини данас, не славе, изговарајући се: жив ми је отац и он слави. Значи, чим неко живи засебно и има своју породицу, дужан је да слави своју славу, јер је слава заштитник домаћег огњишта, велики Божији благослов и заштитник свих укућана", објашњава Срећко Зечевић, протојереј, у ауторском тексту, а преноси "Епархија.цом".
Он наводи и да прве године, када син заснује самостално домаћинство, долази код оца на славу. Кад се колач исјече, отац из своје руке предаје сину једну четвртину колача, пољубе се, један другоме честитају славу, а отац пожели сину да са својом женом и дјецом, дуго и у здрављу и добром расположењу слави славу. Син носи дио колача кући, подијели га са својом породицом, а већ наредне године почиње редовно да слави своју Крсну славу.
