Зашто? Да ли је ријеч о „мање важним“ датумима? Да ли народ једноставно бира? Или постоји дубљи историјско-вјерски разлог што су неке славе масовно прихваћене, а друге остале у сјенци?

Двије славе - један светитељ

У православном календару, одређени светитељи се празнују два пута годишње - једном поводом њиховог живота или страдања, а други пут поводом преноса моштију или посебног чуда. Најпознатији примјери су:

Свети Никола: 19. децембар (зимски - дан смрти), 22. мај (љетни - пренос моштију у Бари)

Света Петка: 27. октобар (зимска), 8. август (љетна - пренос моштију у Цариград)

Свети Јован Владимир: 4. јун и 22. мај

Свети Сава: 27. јануар (главна слава), али и 6. мај (дан када је његово тијело пренијето у Милешеву)

У црквеном смислу - оба датума су празнична и литургијски значајна. Али у народној пракси, само један од њих се прихвата као “права” слава.

Зашто народ слави зимске, а не љетне датуме?

У српској традицији, зимске славе имају много дубљу укоријењеност, из неколико разлога:

Породично окупљање зими је природније - људи су код куће, крај огњишта, славска атмосфера је затвореног типа и интимна.

Пост је зими чест (нпр. Свети Никола је у божићном посту), што додаје духовну озбиљност.

Љетни период је био сезона пољопривредних радова, те су слављења сведена или одлагана.

Народна свијест се формирала кроз вијекове око једног датума - па се други, литургијски, често ни не помиње.

Због тога, иако црквени календар предвиђа празновање оба датума, само један се преноси као „крсна слава“ с кољена на кољено - онај који је дубље заживио у народу.

Које славе имају само један датум?

Већина светитеља у црквеном календару има само један дан празновања. Неки од најчешћих примјера који немају „љетну“ или „зимску“ варијанту:

Аранђеловдан (21. новембар) - само један датум

Ђурђевдан (6. мај) - иако постоји Ђурђиц (16. новембар), тај дан се не слави као „љетни Ђурђевдан“, већ као посебан празник

Свети Василије Острошки - 12. мај

Свети Лука - 31. октобар

Свети Илија - 2. август

Код ових светитеља није дошло до преноса моштију или поновног успостављања култа, па се празнују само једном.

Да ли су „двије славе“ грешка? И шта ако неко слави „љетног“ свеца?

У народу се често каже: „Ко је узео да слави 22. маја - неће му ваљати“. Ово је народно сујеверје које црква не потврђује. Иако се најчешће слави зимски Свети Никола, ништа не спречава да неко узме за своју славу дан преноса моштију - ако за то постоји породични или лични разлог.

У црквеном календару, оба празника су једнако призната. Једина разлика је како их доживљава и преноси народна пракса.

Слава није датум - већ сјећање, завјет и дух

На данашњи дан, док се тихо обиљежава љетни Свети Никола, вриједи се подсјетити да крсна слава није ствар сезоне, већ завјета и поштовања.

Неке славе су постале „масовне“, док су друге задржале скромност - али све су једнако важне у литургијској и породичној традицији.

(Она)

Пратите нас и путем Вибера