Да у Српској и даље има оних који отварају боловање не зато што су болесни, већ из неких других разлога, показује податак да је лани усљед ванредне оцјене привремене неспособности за рад више од половине радника враћено на посао.
Број лажних дијагноза, тврде послодавци, повећава се упркос напорима надлежних да се овом проблему стане у крај, истичући да има и бизарних случајева попут мушкарца из Кнежева који боловање правда дознаком на којој је назначено да чува трудноћу.
Са таквом малверзацијом сусрео се директор и власник “Дермала” Раденко Бубић који за “Глас Српске” истиче да је у његовој фирми сваког мјесеца прошле године на боловању било између 180 и 200 запослених.
"Мало ко иде на боловање јер је болестан. Има радника који на посао не долазе и по четири године, док истовремено одлазе у иностранство да раде. Имамо та сазнања, али немамо званичан доказ, јер не можемо тражити од граничара податак да ли је он прелазио границу. И сад неком ко је годинама на боловању морам за 200 марака повећати плату, то нема никакве логике. Ми имамо случај у Кнежеву гдје је мушкарац на боловању јер, како пише на дознаци, чува трудноћу. Кажу, доктор погријешио. Не може погријешити. Да не спомињем случајеве да на посао не долазе зато што су вече прије у кафани препили“, казао је Бубић.
.webp)
Према његовим ријечима, било је и случајева да због свадбе сви чланови и једне и друге породице који раде у овој фирми отворе боловање.
"Може се толерисати проценат од осам одсто укупног броја радника на боловању у односу на број запослених, док је десет одсто већ алармантно. Међутим, код нас је сада чак 15 одсто запослених на боловању“, казао је Бубић који истиче да већина послодаваца због компликоване процедуре и неповјерења у систем контроле не посеже за доказивањем лажних боловања.
Из тог разлога лани су, додао је, тек за неколико радника затражили провјеру боловања, која су се испоставила као уредна.
"Тешко је стати у крај радницима који су отворили боловање, а нису болесни јер је то, између осталог, компликован процес, због чега се ријетки послодавци упуштају у то. Највећи проблем је то што средства од оних који вриједно раде дијелимо и на оне који злоупотребљавају ову могућност и користе сваку прилику да оду на боловање“, рекао је Бубић.
Злоупотреба права
Директор Уније послодаваца Републике Српске Саша Аћић истакао је за “Глас Српске” да је у протекле двије године евидентан раст броја злоупотреба везаних за коришћење боловања, због чега је потребно појачати активности свих субјеката у Српској, прије свега Фонда здравственог осигурања уз сарадњу са послодавцима како би ова аномалија била сузбијена.
"С друге стране, и послодавци треба да искористе своју могућност да у сарадњи са одређеним комисијама истраже сваку потенцијалну злоупотребу боловања. Похвалио бих активности Фонда које спроводи о питању лажних боловања, јер неодговорни појединци на овакав начин урушавају продуктивност у компанији, као и одрживост финансирања здравственог система Републике Српске“, казао је Аћић.
С друге стране, предсједница Савеза синдиката Ранка Мишић истиче да 0,02 одсто радника који су, како каже, наводно злоупотријебили боловање тренутно представљају највећи проблем послодавцима, који “о чињеници да је сваком трећем раднику ускраћено једно од елементарних права из Закона о раду, а сваком другом право на заштиту здравља на раду ћуте”.
"Ниједан радник сам себе у Српској не прегледа и не упућује на боловање. Радници нерадо иду на боловање, јер им ионако мале плате буду смањене за 30 одсто, а било је и оних који на посао долазе упркос болести јер не могу преживјети и купити лијекове које морају да пију“, казала је Мишићева.
Процедуре
Према подацима Фонда здравственог осигурања Републике Српске, током прошле године ванредну оцјену боловања затражило је 90 послодаваца за 114 радника, од којих је 63 враћено на посао. Годину раније овај поступак покренуло је њих 52 за 57 радника, од којих је 29 враћено на посао.
Ванредну оцјену боловања, истакли су у Фонду, није могуће тражити за раднике који се тренутно не налазе на боловању, већ су боловање користили некада раније и сада већ раде, будући да су имали и таквих захтјева од појединих послодаваца, који су дужни да уз захтјев наведу разлоге или доставе доказ због чега сумњају да је одсуство радника неоправдано.
"Могућност да послодавци од Фонда траже провјеру оправданости боловања за своје раднике постоји одраније. Разлика у односу на ванредну оцјену је у томе што те контроле врше контролори Фонда, а не првостепене комисије за боловања“, истакли су у Фонду.
Додали су да се те контроле врше увидом у здравствени картон и медицинску документацију и провјерава се да ли је испоштован правилник који регулише ову област. У том случају, осигураници се не позивају на преглед као што је то случај са ванредним оцјенама боловања.
Код ове контроле провјера оправданости боловања се може спровести и за боловања која су завршена.
"Када је ријеч о тим контролама, лани се обратило 111 послодаваца за укупно 254 радника. У 55 случајева су утврђене неправилности, попут тога да радник није на вријеме упућен на првостепену комисију или је боловање трајало дуже него што је наш правилник предвидио за одређену дијагнозу“, нагласили су у Фонду.
Подсјетили су да се током 2022. године Фонду за контролу, односно провјеру оправданости боловања обратило 114 послодаваца за 193 радника, те да су у 35 случајева утврђене неправилности.
"Када се утврде неправилности, Фонд обично умањује мјесечну траншу здравственој установи која је упутила радника на боловање не поштујући одредбе правилника који регулише ову област, у складу са уговором који има са здравственом установом“, казали су у Фонду, који сноси трошкове нето плата радника који су на боловању дуже од 30 дана.
Подаци Фонда говоре да је лани у просјеку мјесечно забиљежено око 17.590 случајева боловања, док је годину раније било 21.300 случајева боловања.
"Иако је број случајева боловања смањен, трошак Фонда за боловања лани је у односу на 2022. години већи за 15 одсто, првенствено због тога што су Законом о обавезном здравственом осигурању Републике Српске повећане основице за исплату плата за вријеме боловања, на примјер трудницама, као и за малигне болести, гдје се сада плата за вријеме боловања исплаћује 100 одсто“, истакли су у Фонду, чији је трошак за боловања дужа од 30 дана лани износио око 33 милиона КМ, а у 2022. години је био 17,3 милиона КМ.
Наводе да њихове анализе показују да су на првом мјесту када је ријеч о разлозима боловања која су дужа од 30 дана - трудничка боловања, па затим повреде и тровања, као и малигни тумори.
Правилник
Из Фонда здравственог осигурања Републике Српске истичу да су у току измјене Правилника о поступку утврђивања привремене спријечености за рад, а који у складу са Законом о обавезном здравственом осигурању Републике Српске предвиђа конкретне механизме контроле боловања с циљем спречавања злоупотребе овог права у пракси.
"Суштина права на накнаду плата за вријеме боловања јесте да ово право користи онај ко је болестан и да се све евентуалне злоупотребе сведу на минимум. Због тога Фонд настоји заједно са представницима синдиката и послодаваца да континуирано унапређује ову област, док се контролним механизмима настоји спријечити евентуални покушај злоупотребе система и права из здравственог осигурања“, истакли су у Фонду.
