Професор др Владимир Ковчин, онколог и доктор кардиолог Драган Симић истакли су да постоје разни фактори који утичу на дужину живота код Срба.
Професор др Владимир Ковчин, онколог и доктор кардиолог Драган Симић истакли су да постоје разни фактори који утичу на дужину живота код Срба.
Оних који су прешли стоту, има, истичу љекари, али веома мало. Углавном су сви имали исте животне навике и услове, међутим, када су млађе генерације у питању, доктори сматрају да ће бити све мање оних који ће заћи у дубоку старост.
Кардиоваскуларне болести су глобални здравствени проблем који не прави разлику међу половима, али и даље погађа жене у нешто већем проценту.
Према најновијим статистикама, око 40 одсто жена и 36 одсто мушкараца широм свијета умире од кардиоваскуларних болести. Уз то, канцер је други најчешћи узрок смртности, односећи животе 10 одсто жена и 14 одсто мушкараца.
Ови бројеви указују на хитну потребу за подизањем свијести и унапређењем превентивних мјера у борби против ових опасних болести.
– Кардиоваскуларно здравље и атеросклероза која је основа коронарне болести и тих такозваних исхемијских болести, са данашњим стилом живота почиње много раније него некада. Ми већ сада код дјеце можемо видјети да не живе како треба. Не хране се како треба, имају прекомјерну тежину, не крећу се и много времена проводе поред екрана. Ви сада имате дјецу од 12 или 14 година који имају почетни атеросклеротски плак у крвним судовима. Њихова животна перспектива већ сада није добра – упозорава др Симић.
Ништа боље стање није и са популацијом од 30 до 45 година
Већ у тридесетим годинама почињу да се јављају опасне бољке.
– Ми сад видимо да ти људи добијају пребрзо инфаркте, шлогове, коронарну болест, стентове и тако даље. Отварају се врата једне потпуно нове популације пацијената. Ми спадамо у групу народа која има средње улагање у здравство. А због тога што много тога лошег радимо, ми смо четврта група земаља са веома високим ризиком за живљење – каже др Симић.
Када се сви фактори ризика склопе, просјечан животни вијек у Србији за мушкарце је само 70.2 године, а за жене је неких 75.6 година. У многим скандинавским земљама просјечно људи живе и до десет година више него у Србији, напомиње др Симић.
“Дође човјек 90-93 године, увијек га питам за рецепт”
Како каже др Симић, од пацијената који су превалили осамдесету, када пита о дуговјечности, увијек добија сличан одговор.
– Прво већина тих људи је мршава. Немају вишка килограма. Цијели живот нису радили ништа екстремно лоше, били су физички активни, или су рано престали да пуше, или не пуше уопште. Немају дијабетес, умјерени су у алкохолу, физички су активни, ментално прихватљиви, не излажу се великом стресу и одрасли су у једној средини која није урбана, углавном ван центра града. Све их је то довело у неке мирне воде живота, да чак и онима преко 90 година, када прегледате срце, видите да имају један сасвим добар кардиоваскуларни систем – каже др Симић.
Све је више младих обољелих од карцинома
Професор др Владимир Ковчин изнео је и драматичне податке када је у питању граница оболијевања од канцера.
– Све је више младих који болују од карцинома. Болести које су биле везане за касније животно доба, постају болест млађих – каже др Ковчин.
Др Ковчин напомиње и да, када је у питању дужина животног вијека, постоје ствари на које никако не можемо да утичемо.
– Не можемо да утичемо на своју генетику, али можемо да утичемо на све друго што доводи до оболијевања и до тешких болести, како кардиоваскуларних, тако и онколошких болести – каже др Ковчин.
Савјети љекара како доживјети стоту
Љекари савјетују да је кључ за здрав и дуг живот: здрав начин живота што мање излагање ризичним факторима физичка активности умјереност у храни и пићу
Како кажу, ту спада и: добро расположење, релаксација, елиминација стреса.
Подвлаче и да је контрола свога тијела и здравља изузетно важна:контрола крвног притиска, шећер, вриједности лошег холестерола, контрола тежине.
Ако имате лошу генетику, о свим овим стварима морате три пута више водити рачуна.
– Важно је да се већ са 30 година добро запитате шта радите, како проводите вријеме и како се храните и контролишете. Са 50 година је већ касно! – упозорава др Симић за “Прва” ТВ.