Istraživanje tih naučnika iz Izraela jedno je od najdetaljnijih analiza o tome šta se događa u našem organizmu kada konzumiramo probiotike. 

Probiotici se smatraju zdravim i dobrim za crijevnu floru. Međutim, rezultati su pokazali da imaju mali ili nikakav uticaj na organizam. 

Tim na naučnom institutu Vajzman je napravio sopstveni kotel probiotika koristeći 11 vrsta bakterija koje su prepoznate kao dobre bakterije, uključujući Lactobacillus and Bifidobacteriju. 

Probiotik je pilo 25 zdravih dobrovoljaca tokom jednog mjeseca. 

Potom su ih uspavali i hirurški uzeli uzorke s više mjesta, od trbušne duplje do tankog i debelog crijeva. 

Istraživači su nastojali da uoče mjesta gde su se bakterije uspješno naselile i jesu li dovele do nekakvih promjena u aktivnostima crijeva. 

Rezultati, opisani u časopisu "Cell", pokazali su da su u pola slučajeva dobre bakterije ušle kroz ušnu šupljinu, ali i direktno izašle "na drugu stranu". 

U ostalim slučajevima su se kratko zadržale u probavnom sistemu prije nego što su ih "pregazili" naši sopstveni mikrobi. 

Ljudski probavni sistem dom je ya bilione bakterija koji u njima žive, a svako od nas ima drugačiju mikrobiološku sliku. 

Doktor Eran Elinav kaže da je stoga pogrešno očekivati da će gotov probiotik jednako djelovati na sve. 

Rekao je da će probiotici u budućnosti morati da se "kroje" prema potrebama individualnih pacijenata. 

"Kupovanje probiotika koji nisu skrojeni po potrebama primatelja, poprilično je beskorisno", kazao je Elinav BBC-ju.