Како расте интерес о вези здравља цријева и менталног здравља, истраживачи су открили да би пробиотици могли бити сљедећи револуционарни додатак у борби против негативних емоција и стреса.
Нова студија објављена у часопису Ментал Хелт Рисрч открила је да су дневни додаци пробиотика повезани са значајно смањеном анксиозношћу, стресом и умором код здравих одраслих особа.
Учесници студије су свакодневно пријављивали своје расположење и примијетили су побољшање расположења након двије седмице узимања пробиотика.
Пробиотици су добре бактерије у вашим цријевима, које се налазе у ферментираној храни попут јогурта. Да би ваша цријева била здрава , те бактерије се морају хранити и одржавати – у чему вам могу помоћи храна и суплементи богати пробиотицима.
За студију, учесници су подијељени у двије групе, при чему је једна група узимала пробиотик који садржи девет бактеријских сојева током 28 дана, а друга је добила плацебо. Испитаници су затим испуњавали психолошке упитнике, дневни извјештај о расположењу и компјутерске задатке тестирајући како обрађују своје емоције.
Након што су досегли двоседмичну границу, истраживачи су примијетили да се негативно расположење групе пробиотика значајно смањило, док није било утјецаја на позитивно расположење.
"Запањујуће је да смо једноставним питањем учесника како се осјећају сваки дан могли открити корисне ефекте пробиотика на расположење", рекла је коауторка студије Лаура Стинберген.
Све је више доказа да здравље цријева утиче на ваше ментално здравље.
"Веза цријева и мозга пружа различите путеве кроз које бактерије у цријевима могу утјецати на то како се осјећамо и понашамо, укључујући преко вагусног живца, имунолошког система и хормона", рекла је коауторка студије Катерина Џонсон. То значи да наша цријева директно комуницирају с нашим мозгом, утичући на наше ментално здравље.
Упала у цријевима такође може довести до поремећаја расположења, показују студије, укључујући проблеме менталног здравља који се односе на анксиозност.
У овој новој студији, истраживачи су открили да група која је узимала пробиотике није имала само укупно смањење негативних емоција, већ и ниже осјећаје анксиозности, стреса, бриге и размишљања.
"Можда би се у будућности пробиотици могли циљано користити као рана интервенција како би се смањиле шансе да негативни осјећаји напредују до стања менталног здравља као што је депресија, иако би било потребно више истраживања да се то потврди", каже Стинберген.
Истраживачи су такођер примијетили да су они који су имали највећи учинак од пробиотика на њихово расположење били они који су се сами описали као особе које избјегавају ризик, преноси Кликс.
