Чини се да је израз "brainrot" ("труљење мозга") тачан опис онога шта се заиста догађа у нашим главама док бескрајно листамо рилсе на Инстаграму или ТикТоку.
Како извјештава шпански лист Ел Паíс, све већи број научних доказа сугерише да конзумација садржаја који отупљује ум - од алгоритамски усмјереног смећа на друштвеним мрежама до сензационалистичких вијести - дословно може да смањи количину сиве масе у нашем мозгу. Уз то, такав садржај изазива и друге штетне посљедице, попут скраћивања распона пажње и лошијег памћења.
"Мијења начин на који перципирамо свијет"
Најгори дио у цијелој причи? Ти симптоми су често намјерно изазвани. Најпознатији примјер је увођење бесконачног листања у апликацијама, које је осмишљено како би подстакло нашу компулсивну жељу за бескрајним конзумирањем садржаја, познато и као "doomscrolling".
"Doomscrolling може значајно да ослаби пажњу и функционисање мозга, преоптерећујући нашу концентрацију и мијењајући начин на који перципирамо и реагујемо на свијет", изјавио је Михоел Мошел, главни аутор анализе из 2023. године која документује неуропсихолошке учинке претјеране употребе екрана.
Може да доведе до физичког и менталног погоршања
Према ријечима Мошела, "doomscrolling" је посљедица "природне склоности нашег мозга да тражи нове ствари, нарочито када је ријеч о потенцијално штетним или алармантним информацијама, што је некад помагало нашем опстанку". Нека истраживања сугеришу да ова бесциљна дигитална конзумација изазива дисоцијативно стање, што објашњава зашто често губимо појам о времену док смо приковани за своје телефоне.
Једно истраживање из 2023. године, које је обухватило око 1100 људи, показало је да компулсивно конзумирање дигиталног садржаја може да доведе до физичког и менталног погоршања и високих нивоа стреса. Амерички министар здравства чак је упозорио на то да дјеца млађа од 13 година не би требало да користе друштвене мреже, преноси Курир.
"Апликације нас бомбардују надражајима"
"Те странице и апликације стално нас бомбардују надражајима који се брзо смјењују", објашњава Едуардо Фернандез Хименез, клинички психолог из болнице Ла Паз у Мадриду. То нас посљедично присиљава на непрестано мијењање фокуса.
На дуге стазе ово нарушава нашу способност концентрације на један задатак кроз дужи временски период. "Та способност је повезана с процесима академског учења", рекао је Хименез за Ел Паíс.
Учинак упоредив с дрогама
Физички учинци на мозак можда су највише забрињавајући - посебно за дијелове мозга који су задужени за доношење одлука, обраду награда и импулсивне реакције. Мошелова анализа показала је да је претјерано коришћење интернета повезано са смањењем волумена сиве масе.
"Те промјене одражавају обрасце уочене код зависности од супстанци", изјавио је Мошел, упоређујући их с посљедицама које остављају метамфетамини или алкохол. Према свему наведеном, можда је време да одложимо мобилни телефон - наравно, ако штета већ није превелика.
(Индекс)
