Према ријечима нутриционисте и доктора наука из области истраживања дуговјечности Зиба Аткинса, одређени обрасци понашања могу убрзати когнитивно пропадање, повећати ризик од неуродегенеративних болести и ослабити функције попут памћења и концентрације.

У наставку су неке навике које, према Аткинсу, свакодневно штете мозгу.

Убио кћерку због Тик Тока

1. Социјална изолација

Избјегавање друштвених контаката може озбиљно нарушити здравље мозга, упозорава Аткинс. Ако живимо сами или се осјећамо повучено, препоручује се да планирамо бар један до два друштвена сусрета недјељно.

2. Сједилачки начин живота

Према Аткинсу, "готово никакво кретање током дана" негативно утиче на мозак јер смањује проток крви и повећава упалне процесе. Редовна физичка активност подстиче циркулацију и штити когнитивне функције, па се савјетује барем неколико краћих шетњи дневно.

3. Недостатак сна

Хроничан мањак сна има штетне посљедице по памћење, расположење и хормоналну равнотежу. Ако не спавамо најмање осам сати током ноћи, повећавамо ризик од "мождане магле", пада расположења и хормонских поремећаја, наводи Аткинс. Квалитетан, неиспрекидан сан кључан је за опоравак мозга и стабилне когнитивне функције.

Прави временски ролекостер: Слиједи захлађење, па нови талас врелине

4. Предуго гледање у екране

Дуготрајно излагање свјетлу са екрана може изазвати умор, раздражљивост и смањену производњу допамина, што утиче на емоционално стање. Плава свјетлост ремети рад мозга и очију, а претјерана употреба екрана може довести до осјећаја безвољности. Аткинс савјетује да ограничимо вријеме проведено испред екрана и укључимо "ноћни режим" на уређајима.

5. Превише шећера у исхрани

Исхрана богата рафинисаним шећерима повезује се с упалама и оштећењем памћења. Чак и мале навике попут заслађене кафе или слатких грицкалица могу изазвати мождану маглу и умор. Умјесто прерађених шећера, Аткинс препоручује природне изворе глукозе – попут воћа.

Ватра прогутала кућу у бањалучком насељу

Пратите нас и путем Вибера