Људски узорци мозга прикупљени током обдукција почетком 2024. године садржавали су више ситних комадића пластике него узорци прикупљени осам година раније, показала је недавна студија.
''Концентрације које смо уочили у можданом ткиву здравих особа, чија је просјечна доб била око 45 или 50 година, износиле су 4.800 микрограма по граму, односно 0,5 одсто масе'', изјавио је главни аутор студије Метју Кампен, редовни професор фармацеутских наука на Универзитету Њу Мксико у Алберкуркију.
''У поређењу с узорцима можданог ткива добијеним обдукцијом 2016. године, то је отприлике 50 одсто више. То би значило да су наши мозгови данас 99,5 одсто мозак, а остатак пластика'', рекао је Кампен.
Изложеност пластици
То повећање, међутим, показује само изложеност пластици и не даје податке о могућем оштећењу мозга, изјавила је Си-Ен-ЕН-у Фиби Стапелтон, изванредна професорка фармакологије и токсикологије на Универзитету Рутерс у Пискатавеју, Њу Џерсију, која није учествовала у изради прелиминарног рада.
''Није јасно јесу ли те честице током живота у текућем облику, улазећи и излазећи из мозга, или се накупљају у нервном ткиву и подстичу развој болести. Потребна су даљња истраживања како би се разумјело на који начин честице могу дјеловати на станице и има ли то токсичне посљедице'', нагласила је.
Према прелиминарном раду, узорци мозга садржавали су од 7 до 30 пута више ситних комадића пластике него узорци бубрега и јетре истих покојника.
''Истраживања су показала присутност тих пластика у људском срцу, великим крвним жилама, плућима, јетри, тестисима, пробавном тракту и постељици'', рекао је педијатар и професор биологије др Филип Ландриган, директор Програма за глобално јавно здравство и опште добро те Глобалног опсерваторијума за планетарно здравље на Бостон Колеџу.
Окидач за болести
''Људи питају, а ја им кажем: ‘Слушајте, постоји пластика којој не можете побјећи. Нећете добити мобилни или рачунало без пластике.’ Али покушајте смањити изложеност пластици које се можете клонити, попут пластичних врећица и боца.''
Иначе, пластику уносимо највише кроз морске плодове, вакумирану храну, соли, воће и поврће, воду коју пијемо са славина, пластичну амбалажу у којој чувамо храну и пиће, одјећу, разне пластичне играчке као и ''бјути производе'', а посебно лак за нокте.
Микропластика је окидач за бројне озбиљне болести попут рака, астме, дијабетеса, неплодности. Осим тога, може изазвати промјене у цријевном микробиому, што резултује неравнотежом између корисних и штетних бактерија.
Микропластика су ситни фрагменти који могу варирати од мање од 5 милиметара, отприлике величине гумице на оловци, па све до 1 нанометра. За поређење, људска длака косе широка је око 80.000 нанометара, према подацима америчке Агенције за заштиту животне средине (ЕПА). Све што је мање од те величине сматра се нанопластиком, која се мјери у милијардитим дијеловима метра.
Нанопластика је, према мишљењу стручњака, највише забрињавајућа за људско здравље јер те сићушне честице могу продријети унутар појединих станица, преноси Дневно.хр.
.webp)
