Научници су се приликом истраживања мозга до сада углавном фокусирали на загонетну сиву масу, међутим, нова студија наглашава значај бијеле материје, односно дијела мозга о коме се мање расправља.
Сива материја првенствено се састоји од тијела нервних ћелија које имају важну улогу у функцијама попут говора, учења, спознаје, осјета и кретања.
Насупрот томе, бијела маса првенствено се састоји од аксона одговорних за међусобно повезивање можданих ћелија и олакшавање комуникације са остатком тијела.
Научници са Универзитета Вандербилт започели су нову студију користећи функционалну магнетску резонансу (ФМРИ) да би истражили промјене у активности бијеле масе док су субјекти укључени у задатке попут покрета прстију.
Њихова студија, објављена у часопису "ПНАС", заснива се на актерима који су инструисани да понављају додијељене задатке како би се успоставили уочљиви обрасци.
Резултати су открили видљиво повећање сигнала зависних од нивоа оксигенације крви унутар бијеле масе, што указује на појачану активност мозга током обављања задатка. Тачне импликације тог опажања за сада остају нејасне.
У сивој маси повећање сигнала одговара оксигенацији у бијелој маси, односно повећаном протоку крви, што означава повећану активност мозга. Та појава може значити већу потрошњу кисеоника током активности мозга.
Разумијевање замршености активности бијеле масе у мозгу за научнике је императив, јер поремећаји у повезивању са дијеловима тијела могу довести и до поремећаја у распону од епилепсије до мултипле склерозе.
Сигнал се различито мијења у различитим путевима бијеле масе - истичу научници.
Накнадне студије могле би дубље проучити те сигнале бијеле масе, посебно у контексту стања попут Алцхајмерове болести.
