Након убиства 26 људи у долини Баисаран у Џамуу и Кашмиру, једног од најсмртоноснијих терористичких напада усмјерених на цивиле у Индији, Делхи је објавио суспензију вишедеценијског Споразума о водама Инда који регулише дијељење воде са Пакистаном.
"Увиђајући озбиљност овог терористичког напада, Одбор за безбједност Владе одлучио је о сљедећим мерама. Споразум о водама Инда из 1960. године биће обустављен са тренутним дејством док Пакистан вјеродостојно и неповратно не одустане од своје подршке прекограничном тероризму", објавио је 23. априла индијски министар спољних послова Викрам Мисри.
Индијски министар за водне ресурсе Ц. Р. Патил рекао је да ће Делхи осигурати да "ни кап воде" не дође у Пакистан, објаснивши да је та одлука у "националном интересу" земље.
"Историјска одлука коју је донијела Модијева влада о Споразуму о води Инда је потпуно оправдана. Осигураћемо да ни кап воде из ријеке Инд не оде у Пакистан", рекао је Патил.
Исламабад је негирао било какву умијешаност у напад 22. априла и упозорио је да ће сваки покушај блокирања или преусмјеравања његовог дијела воде бити третиран као "чин рата".
Бивши пакистански министар спољних послова Билавал Буто-Зардари издао је оштро упозорење: "Инд је наш и остаће наш. Или ће наша вода тећи кроз њега, или ће њихова крв."
Док је потез Индије подигао политичке температуре, стручњаци кажу да непосредни, практични, утицај може бити ограничен. Ипак, симболички значај овог корака – и ризици које он носи – дубоко се осјећају.
Шта је Споразум о водама Инда?
Потписан 1960. године под покровитељством Свјетске банке, Споразум о водама Инда (ИВТ) регулише дијељење ријечног система Инда између двије земље. Према споразуму, Пакистан има права над три западне ријеке – Инд, Џелум и Ченаб – док Индија задржава права над источним ријекама – Рави, Беас и Сатлеџ.
Индија може да користи западне ријеке за "непотрошачке сврхе", као што је производња хидроенергије, али јој је забрањено да мијења ток или значајно складишти воду. Споразум се не може једнострано мијењати или укидати, а свака промјена може се спровести само након обостраног договора.
Стручњаци са обје стране истичу да Индија не може одмах да блокира или једнострано измјени токове воде без кршења споразума, осим ако се формално не поништи – процес који још није започет.
Међутим, суспензија сигнализира могућу промјену, јер Њу Делхи постепено затеже шрафове кроз мјере као што је низ малих, легалних хидроенергетских пројеката, што би временом могло да смањи доступност воде за пољопривредна подручја Пакистана.
Суспензија даје Индији већу слободу у управљању ријечним токовима. Док је Индија дуго изражавала незадовољство постојећим оквиром и инсистирала на поновним преговорима, обје земље су остале заглављене у споровима пред Сталним арбитражним судом у Хагу, посебно око хидроелектрана Кишенганга и Ратле, гдје су неслагања око дозвољене величине постројења за складиштење воде постала стални извор тензија.
Утицај на Пакистан?
Суспензија унутрашњег водног пута изазвала је узбуну у Пакистану, гдје преко 80 одсто пољопривредног земљишта зависи од система ријеке Инд, а суспензија би могла озбиљно да угрози пољопривредни сектор земље и безбједност хране уопште.
Као једна од земаља на свијету са највећим недостатком воде, Пакистан се у великој мјери ослања на Инд за пољопривреду, воду за пиће и производњу енергије. Обустава снабдијевања би могла да изазове пропаст усјева – посебно основних намирница попут пшенице, пиринча и памука – и да погорша постојеће кризе, које су већ подстакле немире, попут нереда због воде у Карачију 2021. године.
Иако би Пакистан могао да се обрати међународним судовима, овај потез могао би да повећа подршку антииндијским милитантима. Вода је одувијек била тачка напетости, а сада, са суспензијом унутрашњег водног пута, улог је још већи и могао би довести до потпуног војног сукоба.
Зашто је Кашмир централни дио кризе са водом?
Кашмир је деценијама био главна тачка спора између двије земље, које су водиле неколико ратова око региона. Како тензије поново расту, стратешки значај Кашмира у систему ријеке Инд оштро се истиче.
Велики дио рјечне мреже – укључујући главне притоке попут Џелума и Ченаба – протиче кроз Џаму и Кашмир прије него што уђе у Пакистан. Ова географија би могла да подстакне нове политичке наративе, посебно у Пакистану, гдје идеја да Индија "блокира" снабдијевање водом може да изазове ескалацију нетрпељивости .
Коријени овог сложеног питања подјеле воде сежу до подјеле 1947. године, када је Британска Индија била подијељена, као и кнежевска држава Џаму и Кашмир – што је поставило темеље за деценије сукоба око територије и ресурса.
Након што је Њу Делхи обуставио унутрашњи водни саобраћај, воде региона, које су дуго сматране заједничком линијом живота, постале су још једно жариште. Аналитичари упозоравају да би посљедице могле да продубе неповерење и преобликују политичку реторику у обема земљама, а Кашмир поново буде у центру свега.
.webp)
