ЦИК БиХ је одлучио да узме мандат предсједнику Републике Српске Милораду Додику. Грађани Српске гласаће на референдуму.
Данима се чека договор о одговору институција, данима су консултације на нивоу највиших званичника, данима су и консултације на нивоу страначких органа власти и опозиције. А предсједник Републике Српске Милорад Додик данас је саопштио коначну одлуку – консултоваће се с народом. Ако му народ каже још једно да, бориће се до краја. Без обзира на личне посљедице.
Телефонски колегијум Народне скупштине Републике Српске биће одржан сутра у 9 сати, када ће руководство Скупштине и шефови клубова посланика одлучити тачан датум и дневни ред сљедеће посебне сједнице Парламента.
Како АТВ сазнаје, један од приједлога биће да сједница буде заказана сљедеће седмице, те да се на њој нађе одлука о расписивању референдума и уз њу одлука о неопходним именовањима која су потребна за организацију референдума.
Разговараће се и о могућности да сједница буде одржана већ у петак, 8. августа и да се у сједницу уђе са закључцима који се надовезују на оне којим је Влада претходно одбацила пресуду Суда БиХ, а да се потом дневни ред допуни Одлуком о референдуму у току сједнице. Опција која је на столу је и да се на првој ванредној сједници усвоје закључци о расписивању референдума, па да одлука о референдуму сачека неку наредну посебну сједницу.
Колегијум ће имати о чему да се договара, будући да организација референдума ни у једном сегменту није једноставан задатак.
Референдум, према важећем Закону, проводи Републичка изборна комисија, а за тај посао од дана ступања на снагу Одлуке Скупштине о расписивању референдума РИК има рок од 30 дана до шест мјесеци. Имајући у виду прописане законске рокове, референдум о питању заштите права народа Републике Српске да на мјесту предсједника задржи особу коју је на ту дужност изабрао могао би да се деси најраније средином септембра.
Приједлог за расписивање републичког референдума, према Закону о референдуму и грађанској иницијативи, могу поднијети предсједник Републике, Влада Републике Српске, најмање 30 народних посланика или најмање 10.000 гласача. Можда дјелује мање важно ко ће упутити приједлог, јер владајућа структура има на располагању сваку од понуђених опција за предлагача. Али у свјетлу личних консеквенци – није неважно.
Дефинисање референдумског питања је посебно сложен задатак за предлагача, али тај задатак би у случају одржавања сједнице Народне скупштине сљедеће седмице морао да буде завршен до сједнице, будући да приједлог Одлуке о расписивању референдума мора да садржи и питања и вријеме провођења референдума.
Тако би грађани већ у сљедећих 10-ак дана могли да знају када ће изаћи на гласачка мјеста како би заокружили "да" или "не" по једном од најизазовнијих питања за Републику Српску од њеног настанка, а које ће, чини се - ма како буде дефинисано - заправо бити јако једноставно: да ли ће Милорад Додик бити посљедњи предсједник Републике Српске којег ће заиста, а не само формално бирати народ. Без обзира на то што је то Милорад Додик.
