Крвопролиће у уторак у Пахалгаму, гдје је најмање 26 туриста убијено у рафалној пуцњави, представља најсмртоноснији напад милитаната у Кашмиру од 2019. године.
Жртве нису били војници или званичници, већ цивили на одмору у једној од најљепших долина Индије. То овај напад чини не само бруталним већ и симболичним - то је био прорачунат напад не само на животе, већ и на крхки осјећај нормалности који индијска држава годинама покушава да прикаже у спорном региону.
С обзиром на сложену историју Кашмира, на који право полажу и Индија и Пакистан, али га обје државе контролишу само дјелимично, одговор Индије ће, према мишљењу стручњака, бити обликован колико пресједанима, толико и притисцима, пише Би-Би-Си.
За почетак, Делхи је брзо одговорио на напад низом корака - затварање главног граничног прелаза, обустављање кључног споразума о подјели вода и протјеривање дипломата.
Још значајније, министар одбране Рађнат Синг најавио је "снажан одговор", обећавши акцију не само против починилаца, већ и против организатора злонамјерних дјела на индијском тлу.
Питање, кажу аналитичари, није да ли ће бити војног одговора – већ када, како ће бити изведен и по коју цијену.
"Вјероватно ћемо видјети снажан одговор – онај који показује одлучност како домаћој јавности, тако и актерима у Пакистану. Од 2016, а посебно након 2019, праг за одмазду постављен је на прекограничне или ваздушне нападе", рекао је за Би-Би-Си војни историчар Сринат Рагхаван.
"Биће тешко за владу да дјелује испод тог нивоа сада. Пакистан ће вјероватно одговорити, као и раније. Ризик, као и увијек, јесте погрешна процјена – са обје стране", додаје.
Рагхаван се осврће на двије претходне велике одмазде Индије – 2016. и 2019. године. Након смртоносног напада у Урију у септембру 2016, када је убијено 19 индијских војника, Индија је спровела тзв. "хируршке ударе" преко де факто границе – познате и као Линија контроле (ЛоЦ) – гађајући, како су тврдили, милитантне базе у пакистанском дијелу Кашмира.
У 2019, након што је најмање 40 припадника индијских паравојних снага убијено у Пулвами, Индија је извела ваздушне ударе на наводни милитантни камп у Балакоту – први такав удар дубоко унутар територије Пакистана још од 1971.
Пакистан је одговорио ваздушним нападима, што је довело до ваздушне борбе и краткотрајног заробљавања индијског пилота. Обје стране су показале снагу, али су избјегле тотални рат.
Двије године касније, 2021, договорен је прекид ватре дуж ЛоЦ-а, који је углавном остао на снази упркос повременим милитантним нападима у индијском дијелу Кашмира.
Мајкл Кугелман, спољнополитички аналитичар, сматра да високи број жртава и циљање индијских цивила у овом нападу указују на велику вјероватноћу војног одговора Индије према Пакистану, уколико Делхи утврди, или само претпостави, било какву пакистанску умијешаност.
"Главна корист таквог одговора за Индију била би политичка, јер ће постојати велики притисак јавности да се снажно одговори", рекао је он за Би-Би-Си.
"Друга корист би била обнављање одвраћања и смањење антииндијске пријетње, ако удар успјешно елиминише терористичке циљеве. Мана је што би таква одмазда могла изазвати озбиљну кризу, па чак и сукоб", наводи Кугелман.
Које су опције пред Индијом?
Тајне операције нуде могућност порицања одговорности, али можда неће задовољити политичку потребу да се одвраћање видљиво обнови, каже Кристофер Клари са Универзитета у Олбанију (САД).
То оставља Индији двије могуће опције, примјећује он. Прва је примирје на ЛоЦ из 2021. године почиње да слаби, и премијер Моди би могао одобрити повратак на прекограничну размјену ватре.
Друга су ваздушни напади или чак конвенционални удари крстарећим ракетама, као 2019. године – сваки од њих носи ризик ескалације, као што се десило тада.
"Ниједна опција није без ризика. САД су тренутно заокупљене другим кризама и можда неће моћи или жељети да помогну у управљању кризом", рекао је Клари за Би-Би-Си.
.webp)
Један од најозбиљнијих ризика у било којој кризи између Индије и Пакистана јесте то што су обе земље нуклеарно наоружане. Та чињеница баца дугачак сјенку на сваку одлуку, обликујући и војну стратегију и политичке прорачуне.
"Нуклеарно оружје је и опасност и ограничење – оно присиљава доносиоце одлука са обје стране да поступају опрезно. Сваки одговор ће вјероватно бити приказан као прецизан и циљан. Пакистан би могао одговорити истом мјером, па затим тражити начин да се сукоб смири", каже Рагхаван.
"Видјели смо овај образац и у другим сукобима, попут Израел-Иран – калибрисани удари, након којих следи деескалација. Али ризик је увијек да ствари не иду по плану", додаје Кугелман и каже да једна од лекција из Пулвама кризе јесте да "свака земља користи ограничене контрамјере".
"Индија ће морати да измјери политичке и тактичке користи од одмазде у односу на ризик од озбиљне кризе или сукоба", истиче Кугелман.
Хусеин Хакани, бивши пакистански амбасадор у САД, вјерује да је ескалација могућа овог пута, са Индијом која ће вјероватно разматрати ограничене "хируршке ударе", попут оних из 2016.
"Предност таквих удара из индијске перспективе јесте што су ограниченог обима, па Пакистан не мора да одговори, а истовремено показују индијској јавности да је држава реаговала. Али такви удари могу изазвати и одговор Пакистана, који тврди да се против њега реагује рефлексно, без икакве истраге или доказа", рекао је он.
Који год курс да Индија изабере – и како год Пакистан одговорио – сваки корак носи ризике. Пријетња ескалације је стално присутна, а са њом и могућност да крхки мир у Кашмиру додатно измакне.
Истовремено, Индија мора да се суочи са безбједносним пропустима који су омогућили да до напада уопште дође.
"То што се такав напад догодио усред туристичке сезоне, указује на озбиљан пропуст – нарочито у Унији гдје савезна влада директно контролише безбједност и ред", напомиње Рагхаван.
(Курир)
