Њемачка савезна влада, коју тренутно чини коалиција демохришћана (ЦДУ/ЦСУ) и социјалдемократа (СПД), у сриједу је представила хитни програм којим најављује свеобухватну реформу пензионог система.
Циљ је, поручују из Берлина, да до љета ове године грађани осјете прве конкретне помаке – и то кроз темељне измјене у свим сегментима осигурања за старост, пише "Феникс магазин".
С обзиром на то да у Њемачкој живи и ради велики број људи са наших простора, ове мјере имаће снажан утицај и на њихове животе и пензије, било да су већ у пензији или тек планирају остати у земљи у дужем периоду.
Нови реформски пакет укључује рану пензију за дјецу и младе, активну пензију за пензионере који желе наставити радити, изједначавање свих мајки у пензионом праву, јачање пензија из радног односа и очување нивоа пензија до 2031. године.
Рана пензије за дјецу
Једна од највећих новости тиче се “ране пензије”, која се не односи на пријевремено пензионисано, већ на рано укључивање младих у систем штедње. Наиме, од 2026. године свако дијете у доби од 6 до 18 година, које похађа школу у Њемачкој, добиће мјесечно 10 евра које ће држава аутоматски уплаћивати у њихов лични пензиони фонд.
Иако износ на прву дјелује скромно, захваљујући дугорочним каматним приносима, то може прерасти у значајну своту. На примјер, од укупно 1.440 евра које држава уплати током 12 година, уз годишњи принос од 6 одсто, до доби од 67 година може се накупити око 36.500 евра. Ако млада особа од 18. године почне сама уплаћивати 100 евра мјесечно, коначна свота може премашити чак 375.000 евра – и све то без опорезивања добити.
Реформа доноси и дуго очекивано изједначавање права за све мајке, без обзира на годину рођења дјетета. Досад су мајке које су родиле прије 1992. године имале право на највише двије и по године пензионог признања по дјетету, док оне које су рађале након те године имају три године.
Три пензијска бода по дјетету
Од јула 2025, све ће мајке добити по три пензијска бода по дјетету, што значи да ће и старије генерације жена имати више пензијске бодове. У пракси то значи додатак од око 20,39 евра мјесечно. Овом измјеном обухваћено је око 10 милиона пензионера.
Новост у систему представља и тзв. активна пензија, којом се подстиче рад и након остварења права на пензију.
Пензионери који одлуче остати на тржишту рада моћи ће зарађивати до 2.000 евра мјесечно без пореза.
Притом остаје и досадашња погодност – 0,5 % додатка на пензију за сваки мјесец одгоде пензионисања. Они који одлуче радити годину дана дуже, повећаће своју пензију за 6 одсто, а додатне уплате пензионих доприноса додатно ће побољшати њихов статус.
Коалициона влада планира олакшати и проширити модел пензија из радног односа (тзв. “бетриебсренте”). Ријеч је о добровољним програмима које послодавци нуде запосленицима. Убудуће ће ти модели бити флексибилнији, административно једноставнији и доступнији чак и запосленицима с нижим приходима.
На крају, влада планира задржати садашњи ниво мировина – око 48 одсто просјечне плате – све до 2031. године. То значи да ће радник који 45 година уплаћује доприносе на просјечну плату, у пензији примати готово половину просјечних мјесечних примања у том тренутку.
