.webp)
Теоријски допринос Хенрија Кисинџера међународним односима је огроман и по томе ће највише остати упамћен, поручио је за АТВ Душан Пророковић, политиколог и универзитетски професор.
"Као научни истраживач морам да поштујем лик и дјело Хенрија Кисинџера. То је човјек који је спојио теорију и праксу и дао је допринос развоју теорије међународним односима. Као неко ко политички размишља и учествује у политичком животу Србије морам рећи да за неке ставове Хенрија Кисинџера имам симпатије. Он није био заговорник америчког интервенционизма на Балкану јер није схватао шта ће тај интервенционизам донијети САД-у. Он је био и човјек који се залагао за одржавање детанта према Русији након распада СССР-а. Мислио је да се безбједност читавог евро-атлантског блока мора тражити у договору са Москвом, а не у конфликту. То би и нама одговарало".
Пророковић истиче да је тај Кисинџеров приступ прихваћен крајем 80-их или почетком 90-их година, или не би било грађанског рата код нас или би рат другачије изгледао.
"Мој поглед на Кисинџера је један, а из остатка свијета други. У југоисточној Азији Кисинџера ипак памте као човјека који је био заговорник рата у Вијетнаму. Такође и у латинској Америци баш због његове улоге у практичној политици не гледају благонаклоно. Остаће помјешана осјећања. О њему ће говорити тај теоријски аспект рада јер оно што напишете остаје да живи. Ова практична димензија његовог рада, о њој ће се говорити још неколико година и ствари ће се завршити када са сцене сиђу сви они који су Кисинџера познавали или они који су се са посљедицама његовог рада сретали", поручио је Пророковић за АТВ.
