Отац савремене дипломатије Хенри Кисинџер преминуо је у стотој години.
Кисинџерово искусно гледиште постојања БиХ и ратова на простору бивше СФРЈ, увелико су се разликовали од званичне политике САД-а тих година.
Такође, он је другачије и гледао на Русију, у односу на своје сународнике.
О томе је причао за Си-Ен-Ен.
Kисинџер, који се сретао са Путином више од 20 пута, објаснио је да је руски предсједник прије свега патриота. Рекао је да се Путин осјећао пониженим због свега што је Русија пролазила деведесетих.
“Путин је веома осјетљив на то што доживљава као мијешање у унутрашње ствари Русије. И више од тога, осјетљив је на Америку, која подржава његове политичке супарнике, са циљем да их подстиче на свргавање предсједника”, објаснио је Kисинџер.
Путин се срео са Kисинџером у Москви средином јануара. Тада је Путин рекао Kисинџеру да га сматра једним од најбољих и најсуптилнијих експерата америчко-руских односа.
Kисинџер је тада рекао да је од руског лидера много научио и да вјерује да ће се односи Америке и Русије побољшати, јер су односи Вашингтона и Москве једни од кључних у свијету.
У марту 2009. Kисинџер је довео у Москву групу утицајних америчких политичара на разговор са Путином у “оквирима повјерљивог дијалога”.
Kисинџер је био савјетник за националну безбједност САД од 1969, а државни секретар од 1973. до 1977. Многи га сматрају кључном фигуром у дипломатској активности смањења затегнутости између Америке и СССР седамдесетих. Добитник је Нобелове награде 1973. за мир.
.webp)
Велику школу дипломатије и односа Запада према Русији Владимир Путин је научио на примјеру Бориса Јељцина.
