U regionu Nagorno-Karabaha u toku su žestoke borbe jermenske i azerbejdžanske vojske. U obje zemlje proglašeno je ratno stanje. Poginulo je 17 jermenskih vojnika, a ranjeno više od 100. Ujedinjene nacije pozvale su obje strane da hitno obustave borbe i vrate se pregovorima. Trenutni prekid sukoba traže Moskva, Vašington i Brisel, dok Ankara optužuje Јermeniju i najavljuje punu podršku Azerbejdžanu.
Generalni sekretar UN Antonio Guteres pozvao je azerbejdžanske i jermenske snage da hitno obustave borbe i vrate se pregovorima, saopštio je njegov portparol Štefan Dižarik.
Kako je naveo, Guteres poziva strane da "hitno obustave borbe, smanje tenzije i vrate se suštinskim pregovorima bez odlaganja".
Američki predsjednik Donald Tramp izjavio je da će SAD pokušati da zaustave nasilje koje je buknulo između Јermenije i Azerbejdžana.
"Veoma pomno gledamo na to. Imamo puno dobrih odnosa u tom regionu. Vidjećemo da li to možemo da zaustavimo", rekao je Tramp.
Stejt department je saopštio da bi obe strane trebalo da trenutno prekinu s nasiljem, kao i s retorikom ili postupcima koji bi dodatno produbili tenzije.
U saopštenju se dodaje i da bi bilo kakvo miješanje drugih zemalja u eskalirajuće nasilje neće biti od pomoći.
Nagorno-Karabah sa svojim strateškim položajem kroz koji prolaze međunarodni cjevovodi sa naftom i gasom u graničnom pojasu između dvije države zauzima oko jedanaest i po hiljada kvadratnih kilometara. Tu živi oko 150 hiljada ljudi.
Borbe u oblasti Nagorno-Karabah
Koreni konflikta oko ove planinske oblasti potiču od 1923. godinu kada su je sovjetske komunističke vlasti poklonile Azerbejdžanu, iako je u tom trenutku u njoj živelo 96 posto Јermena.
To i nije bio toliki problem dok nije počeo raspad Sovjetskog Saveza tada je postalo jasno da će nastati nezavisne države. Јermensko stanovništvo Nagorno-Karabaha željelo je da ostane uz maticu, što je potvrđeno i referendumom, a Azerbejdžan je nastojao da ukine autonomiju i potpuno ovlada područjem.
Izbio je rat koji je trajao od 1988. do 1994. godine. Јermenija ima oko tri miliona stanovnika. Azerbejdžan je ekonomski snažniji, raspolaže gasom i naftom, ima skoro tri puta više stanovnika od Јermenije i dobija ogromnu pomoć od etnički i istorijski bliske Turske.
Prema posljednjim inforamcijama, u regionu Nagorno-Karabaha vode se žestoke borbe jermenske i azerbejdžanske vojske.
Predstavnik Ministarstva odbrane Јermenije kaže da je ubijeno oko 200 azerbejdžanskih vojnika. Bilans na jermenskoj strani je 17 ubijenih i više od 100 ranjenih. Proglašeno je ratno stanje u obje zemlje. U Јermeniji, u regionu Nagorno-Karabah mobilišu se i rezervisti.
Predsjednik samoproglašene oblasti Nagorno-Karabah, regiona u Azerbejdžanu gdje je većinsko jermensko stanovništvo, izjavio je da je vojska Azerbejdžana prilikom napada koristila turske avione F-16 koji su već mjesec u Azerbejdžanu zbog vojnih vežbi. Sputnjik prenosi da je to dokaz da Azerbejdžan koristi najsavremenije naoružanje kojim raspolaže turska vojska.
Trenutni prekid sukoba traže Moskva, Vašington i Brisel. Najvažnije je da utihne oružje, da se obje strane vrate pregovorima i traže diplomatsko i političko rješenja u okviru Minsk grupe, OEBS-a i Ujedinjenih nacija, uz mirovno posredovanje Evropske unije i Rusije.
.webp)
