Недостају нам мајстори свих струка – електричари, водоинсталатери, бравари, молери, керамичари, металци. Немамо довољно ни возача, кувара, месара, пекара. Млади нерадо одлазе на занате, а они који су га кроз праксу добро испекли, одлазе у земље Европске уније гдје је мајстора још мање. Дуално образовање само дјелимично рјешава проблем.
Братислав је керамичар већ 28 година. Каже, има много посла, нарочито у прољеће и љето.
"Сваки занат је исплатив, као што знају и старији да су некада занатлије били најбогатији људи, па се полако то вријеме враћа. Ево препорука за млађе да треба да раде и треба да се опредијеле да уче неки занат", поручује Братислав Ранчић, керамичар из Пирота.
Директорка Центра за дуално образовање ПКС Мирјана Ковачевић каже да је дефицит кадрова изузетно изражен због демографских кретања, али и због значајног одлива кадрова у иностранство.
"Оно што је свима нама задатак јесте да и младима, а прије свега њиховим родитељима представимо нове услове обављања занатских послова, а свакако и нове начине. Далеко је то од некадашњег рада у неким загушљивим, мемљивим просторијама, радионицама, данас су то заиста савремени услови рада и друга ствар могућност да зараде буду и изнад просјечних", додаје Ковачевићева.
Кроз дуално образовање фирме школује раднике који су им потребни и гарантују им посао.
Поред тога плаћа им се и радна пракса током школовања. Неки послије средњих школа уписују факултете, а гдје су остали?
"Нигдје, нема их, неће да раде, не желе. Мислим да им је напорно да се баве тим послом и да их нису научили ни родитељи, а можда ни ми да могу да зараде добар новац радећи та занимања за која се школују. Раде неке лакше послове, кладионице, кафићи", истиче Тамара Ивановић, педагог у Школи за нове технологије – Политехника.
Постоје и занати које могу да обављају и лица са здравственим тешкоћама сметњама у развоју, као што су пекари, цвјећари, вртлари, помоћни кувари, књиговесци. Њих школује средња занатска школа у Београду, а запошљавају друштвено одговорне фирме.
Недостају нам и мајстори опште праксе. Некада су то били домари или што би Немци рекли хаус мајстори. То су оне ситне поправке у кући кад нам се на пример покваре шарке на плакарима, расуше столице које би требало загитовати, промијенити гумицу на чесми која капље или избушимо рупу за слику.
Многе продавнице посљедњих година испоручују намјештај у дијеловима, па ко нема вјеште руке и добар алат муку ће имати док пронађе неког ко ће му склопити намјештај.
(Мондо)
