Дефицит радне снаге наставља да погађа занатски сектор, па је све израженија потреба за фризерима, зидарима, лимарима, армирачима, пекарима, месарима, козметичарима, водоинсталатерима и куварима, за које се у појединим огласима нуди чак и до 3.000 евра на мјесечном нивоу.
По подацима сајта Послови Инфостуд, тржиште рада је у 2024. години истицало неколико кључних области које су традиционално у врху по броју огласа, а на самом врху налазе се послови трговина/продаја, производња, услужни сектор и занати, угоститељство и ИТ сектор.
Међу најтраженијим позицијама издвајају се административни радници, хигијеничари, комерцијалисти, конобари, магационери, кувари, продавци, радници у производњи, телефонски оператери, лимари и возачи.
Занати све плаћенији
Ми смо у жељи да сазнамо нешто више о дефицитарним занимањима контактирали Милоша Туринског са Инфостуда, који је за наш портал објаснио да су занатски послови већ више година тражени на тржишту рада и да сходно томе расту и зараде за тај посао.
„Када причамо о томе гдје се највише зарађује, то су увијек већи центри попут Београда, Новог Сада и Ниша. Генерално су занатске позиције везане и за обим посла и за количину рада, тако да је количина посла већа што је већи град“, објаснио је он.
Он је додао да се у већим градовима теже долази до квалификованог мајстора и да за неке делатности постоје чак и листе чекања.
Највишу просјечну зараду са 176.000 динара, 2024. су остваривали лимари, па су они дефинитивно на врху листе најтраженијих занимања.
Са друге стране, возачи су имали просјечну плату од 120.000 динара, што их такође сврстава у групу високо плаћених занимања.
Комерцијалисти су могли да очекују зараде од 110.000 динара, док су кувари по подацима Инфостуда просјечно зарађивали 105.000 динара. Телефонским оператерима нуђено је у просјеку 100.000 динара, а радницима у производњи и магационерима 79.000 динара и 74.000 динара.
На доњем дијелу најтраженијих занимања, налазе се административни радници, који су просјечно могли да остваре 77.000 динара, продавци са просјечном зарадом од 70.000 динара, и хигијеничари, са најнижом просјечном платом од 66.000 динара.
Разлике у висини плата рефлектују различите захтјеве и специфичне вјештине потребне за обављање ових послова, али и тржишне услове који диктирају вриједност појединих занимања.
Занати на удару дефицита
Дефицит радне снаге наставио је да погађа занатски сектор, гдје се током године осјећала најизраженија потреба.
„Зараде варирају код занатлија из године у годину, али оне свакако расту, а послодавци се боре да привуку квалитетан кадар“, додао је Турински.
Сва ова дефицитарна занимања омогућавала су зараде које су најмање биле у рангу просјечне плате на републичком нивоу, док су поједини огласи нудили чак и до 3.000 евра за одређене позиције.
Ове бројке указују на велику потражњу и спремност послодаваца да значајно плате ријетке и потребне вјештине.
Потреба за инклузивнијим тржиштем
За младе људе који тек улазе на тржиште рада, 2024. година донијела је значајан број прилика.
Наиме, чак 17.329 огласа било је намијењено младима, што по подацима Инфостуда представља 23.5 одсто укупног броја, а ти су огласи нудили шансу за стицање првих радних искустава и улазак у свијет рада.
Нажалост, инклузивност је остала изазов за тржиште рада у Србији, јер су особе са инвалидитетом имале на располагању свега 4.918 огласа, што чини само 5 одсто укупне понуде.
Ови подаци указују на потребу за јачањем напора како би се инклузивност подигла на виши ниво и створиле равноправније могућности за све.
(Нова)
