Anđelković je istakao da je podrška građana Srbije EU integracijama pala ispod 50 odsto, te da ima tendenciju daljeg pada. 

"Štaviše, i građani opredeljeni za ulazak u EU, po pravilu ga odbacuju ako je uslovljen prihvatanjem secesije (samoproglašenog) Kosova. Kada se na to nadoveže i najnoviji zahtev Evropskog parlamenta da Beograd prihvati neosnovano kvalifikovanje događaja u Srebrenici i okolini kao genocida, jasno je da se makar privremeno dvostrano hermetički zatvaraju kapije EU za dalji tok integracija Srbije", rekao je Anđelković za sarajevski portal "Kliks". 

On je naglasio da su u Briselu svakako svjesni da je raspoloženje javnosti u Srbiji takvo da nema i neće biti te vlasti u Beogradu koja bi prihvatila propagandnu antisrpsku konstrukciju u vezi sa Srebrenicom. 

"Otuda usvajanjem dotičnog amandmana samo se preusmjerava odgovornost za odustajanje u doglednom periodu od EU integracija ostatka Balkana", smatra Anđelković. 

On je dodao da budžetska politika EU, odnosno stavovi niza bitnih političkih faktora u državama članicama Unije ukazuju na to da je Brisel uz, kako kaže, svu ispraznu retoriku, do daljeg odustao od širenja. 

"Sada je na to stavljena i tačka. Generiše se dodatno negativna atmosfera koja će onemogućiti bilo čiji, a ne samo evropski put Srbije", zaključio je Anđelković. 

U rezoluciji o Srbiji koja je danas usvojena u Briselu, poslanici Evropskog parlamenta ocjenjuju da je Srbija ostvarila napredak u ekonomskim reformama, ali da je od ključnog značaja da se u reformama pravosuđa, suzbijanju korupcije i slobodi medija ostvare opipljivi rezultati. 

Evropski parlament je usvojio i šest od osam predloženih amandmana na rezoluciju, uključujući one koji se odnose na slučaj "Savamala", na odnos srpskih vlasti prema dešavanjima u Srebrenici, i na očuvanje zaštićenih sredina, uz osvrt na gradnju hidroelektrana na Staroj planini.