Прва заједничка сједница Савјета за српски језик Србије и Републике Српске биће одржана до краја љета у Рачи, гдје ће прије краја године бити отворен музеј ћирилице, најавио је министар културе Србије, Никола Селаковић.
Музеј ћирилице биће отворен у објекту некадашње школе у Рачи, а формалноправно основала га је Влада Србије на Дан словенске писмености, на празник Светих Ћирила и Методија - 24. маја, са циљем да буде национална установа заштите културног насљеђа, али и установа савременог стваралаштва.
Селаковић је рекао да је Рача сједиште ћириличке писмености за цијели српски културни и духовни простор, да ће овај музеј бити тежишна установа промоције и заштите српског националног писма те да ћирилица мора да буде и обиљежје савремене и будуће српске културе.
"Апсолутно сам увјерен да је ово био само први, али најтежи корак који би требало да направимо да једном селу као што је предивна Рача, која има сјајну и вриједну историју, обезбиједимо и сјајну и вриједну будућност", истакао је Селаковић.
Општина Бајина Башта добиће ове године, у оквиру програма "Градови у фокусу" 33,3 милиона динара (285.000 евра) за завршну фазу реализације дома ћирилице, првог националног музеја у Србији посвећеног ћирилици као дијелу нематеријалне културне баштине, саопштено је из Министарства културе Србије.
Средства су опредијељена за реализацију сталне поставке у музеју ћирилице, а уговор су данас потписали министар културе Србије, Никола Селаковић и предсједник општине Бајина Башта, Миленко Ордагић.
Селаковић је рекао да је у претходне двије године уложено укупно више од 70.000.000 динара (598.000 евра) у овај капитални пројекат у српској култури и српском културном простору.
"Ми ћемо овдје до краја године поставити једну озбиљну, модерну, савремену музејску поставку која ће пратити историју српске ћирилице кроз вријеме до данашњег дана, а сама установа бавиће се оним што јесте садашњост за нашу ћирилицу и оним што би требало да буде њена будућност", напоменуо је Селаковић.
Он је рекао да ћирилица није само средство комуникације, него је за Србе у апсолутном смислу упориште националног и културног идентитета.
"Она је спона са нашим прецима, прошлим временима и са свим оним што је у српској култури стварано у периоду дужем од миленијума", навео је Селаковић.
