Предраг Симић (31) дипломирао је а потом завршио и мастер на Пољопривредном факултету, а онда се вратио у родно село на обронцима Таре, гдје је започео одличан бизнис којим је одувијек желио да се бави.
Старинско српско пиће овај младић производи на један савремен начин. У селу Биоска недалеко од Ужица, однедавно се производи чувено српско пиће које је већ посљедњих година било на рубу заборава. Зимски еликсир састављен од јесењих плодова одувијек је планинце чинио здравијим и јачао им имунитет. На корак прије одласка у прошлост овог пића, Предраг се досјетио и почео производњу водњике, која му је посао од којег зарађује плату.
Поред ајвара, џема, паприке, водњика је српским планинкама била неизоставна у спремању зимнице. Обично су водњиком пунили каце и бурад, који су смјештени у подруму куће изоловани од зиме и мраза. У састав водњике улазе дивље крушке и јабуке (дивљаке) зукве, дрењици, шипурци, трњине, глогиње, али и неизоставна клека која јој даје посебан укус.
Ови јесењи плодови сакупљају се у кацу, а онда се налију водом и након мјесец дана спремни су за пиће. Водњика не садржи конзерванс и екстрате, сви састојци су здрави и природни, а дају јој невјероватну боју. Никада се у овом крају водњика није производила на велико, док се Предраг није заинтресовао и направио бизнис јединствен у Србији. У његовом домаћинству водњика се производи деценијама и генерацијама уназад, а његов прадеда је до Првог свјетског рата правио и продавао водњику на пијаци, а онда је отишао на Солунски фронт и по повратку опет наставио.
Чињеница да водњика у овом домаћинству датира још из тог периода, Предрага је посебно подстакла да крене дединим стопама.
- Традицију водњике на мом газдинству сам и ја наставио, а званично сам брендирао и почео да продајем од прошле године. Прве литре на почетку флаширао сам у пластичну амбалажу, а касније по наговору купаца прешао сам на стаклену. Покушавам да се прилагођавам тржишту и у разговору са купцима трудим се да напредујем у сваком смислу - прича Симић, свестран младић, пун живота и добрих идеја.
Породица Симић истиче да ради рударски посао што се тиче промоције и продаје. Морају прво да едукују и објасне тржишту шта је водњика, од чега се прави, за шта је све добра... Водњика се највише пије у златиборском крају, а у осталим дијеловима Србије о њој се мало зна. Полако и стрпљиво, произвођач из Биоске осваја и остале крајеве, а све више купаца јавља се из Београда, Новог Сада, Зрењанина, Суботице, Крагујевца, Ниша...Предраг вјерује у себе и у свој рад, али и у чињеницу да је највећи произвођач водњике у свијету.
- Покушавамо да напредујемо из дана у дан, са сваком новом испоруком научимо нешто ново. Ово је посао о коме сам сањао, није ми тешко да устанем у пет сати ујутру и да радим доставу по Београду до пола 11 увече, али онда када ме ти исти купци неколико дана касније позову и имају ријечи хвале за мој производ то ме мотивише да радим још више. Сигурно не бих могао да радим за некога толико времена, а овако сам свој газда на имању у селу. Још увијек сам мали, али са енергијом и мотивом да будем велики газда, јер једноставно ја живим за ово - истиче Предраг.
Проширили су Симићи своје капацитете, купили нову бурад, па сада могу да произведу и 5.000 литара овог чудесног пића.
- Желим да ужички крај, поред комплет лепиње, буде познат и по водњици, традиционалном напитку карактеристичном за западну Србију. Такође да промоцијом водњике обогатим туристичку понуду Златиборског округа и да људи у градовима могу да пробају овај јединствени производ - додаје овај млади произвођач.
Водњиком се, каже, углавном одушевљавају, окрепљујуће дјелује на организам, а најбоље лијечи мамурлук. Многима је ово златиборско пиће постало омиљени зимски напитак.
