Хрватски метеоролог, климатолог и физичар, професор и доктор наука Бранко Грисогоно, професор динамичке метеорологије на Геофизичком одсјеку Природно-математичког факултета у Загребу, каже да нас чека “гиљотина”.
Он је напоменуо да се и Хрватска налази у подручју ризичном од поплава које се догоде сваких неколико година и да се на њих мора припремити. Напомиње да су системи одбране од поплаве стари 50 или 200 година и да су грађени по ондашњим стандардима, а клима се промијенила.
Истакао је и да се интензитет падавина повећава, као и да ће оне бити жестоке.
Грисогоно са 99 постотном сигурношћу сматра да је за ово што се догађа с временом одговоран човјек због претјераног асфалтирања, бетонирања, производњом ефекта стаклене баште и немарног понашања према природи.
"Сваки од задњих десет мјесеци на свијету је био најтоплији од када постоје мјерења. То је серија без преседана. У априлу смо имали температуре од 25 степени које су прикладније мају. Промене су жестоке, идемо из крајности у крајност јер је природа енергетски набилдована порастом температуре", рекао је он за емисију Брифинк.
Додаје да се плаши да ћемо изгубити класична четири годишња доба. Јер, како каже, посљедње двије године зиме готово да није било, а климатске пројекције показују да ће оне и надаље у просјеку бити све блаже што не значи да понегдје неће доћи до невремена у којем ће у два сата нападати пола метра снијега.
Посебно забрињавајућим сматра пораст ноћних температура које немају везе са сунчевим зрачењем. И ове године можемо, каже, очекивати вреле ноћи у којима се температуре не спуштају испод 30 степени што угрожава биодиверзитет јер се биљке и животиње не могу опустити и одморити. Оне немају клима уређаје.
"Ситуација у Европи и у свијету није добра. Више је ратова. Овај вијек ће сигурно бити вијек воде због које ће се ратовати. Недостатак питке воде је и један од најважнијих разлога великих миграција", истиче Грисогоно, додајући да је крајње време да се смањи емисија гасова стаклене баште и сјеча шума.
Када би се сутра драстично смањила емисија CO2, атмосфери би за опоравак требало око 20 година, али океани имају памћење дуже од хиљаду година и наставили би да се се загријавају, наводи Грисогоно, додајући да су и поред свих упозорења, емисије угљен диоксида из године у годину све веће.
"Као да смо на великим колима и идемо на гиљотину. Само је питање ко седи напред, а ко позади. Неке богатије европске земље се труде да спроводе зелене политике, али њихови стари аутомобили завршавају код нас, у Албанији, Грчкој, Африци... На Медитерану, гдје живи неколико стотина милиона људи, можемо очекивати све више суша јер је ту пораст температура ваздуха већи него у остатку Европе. Све више се бетонира, јача саобраћај и туризам и све је више љетих пожара ", истиче Грисогоно.
