Стабилност пензионог система кључна је за економско благостање сваке земље, али многи пензионери широм свијета суочавају се с финансијским потешкоћама због ниских примања.
Најновија студија консултантске фирме Мерцер и ЦФА Института показује да Њемачка, упркос солидном пензионом систему, има озбиљне изазове у његовој дугорочној одрживости.
У истраживању, спроведеном у октобру 2024. године, анализирано је 48 земаља према квалитету њихових пензионих система.
Њемачка се с освојених 67,3 бода на љествици смјестила на 20. мјесто, далеко иза водећих земаља попут Холандије, Исланда и Данске.
Најбоље оцијењене земље су Холандија, која је остварила 84,8 бодова, Исланд с 83,4 бода, Данска с 81,6 бодова, Израел с 80,2 бода те Сингапур са 78,7 бодова.
Док Њемачка има високу оцјену у категорији примјерености пензија (81,1 бод), забрињавајући су резултати у погледу финансијске одрживости система (45,8 бодова).
Демографске промјене
Студија Мерцер-ЦФА Института темељи се на три главна критеријума: адекватности, која оцјењује колико су пензије довољне за животни стандард, одрживости, која процјењује способност система да издржи демографске и економске промјене, те интегритета, који мјери поузданост и транспарентност пензионог система.
Стручњаци упозоравају да је смањење наталитета и дужи животни вијек озбиљан проблем за одрживост пензионих фондова. У том контексту, Њемачка би могла осјетити све већи притисак на финансирање пензионог система у будућности.
Према стручњацима, Холандија доминира захваљујући комбинацији основне државне пензије и обавезних професионалних пензионих планова, уз снажну правну регулативу и солидну имовинску базу.
Аутори студије препоручују реформе које би могле побољшати пензионе системе, укључујући ширење приватних пензионих планова, продужење радног вијека те бољу интеграцију старијих радника на тржиште рада.
Њемачка влада свјесна је изазова и већ разматра реформе које би осигурале финансијску одрживост система у надолазећим деценијама.
