Дуготрајна суша у љетној сезони и самим тим оправдан већи увоз воћа и поврћа услови су који ће резултирати растом цијена ових производа.
Лош принос захтијевао је да се увози не само тропско воће. Ове године увезено је између осталог јабуке, крушке, те диње у вриједности око 16,3 милиона КМ, агрума за око 32 милиона.
Ни повртна секција није прошла уз мање издатке. Кромпира се увезло за 22 милиона, смрзнутог поврћа за 14 милиона КМ.
Увоз воћа и поврћа у БиХ у првих осам мјесеци ове године, дакле био је за око 17 милиона КМ већи него у истом периоду прошле године. Са друге стране и вриједност извоза воћа и поврћа у односу на исти период прошле године имао је већу вриједност.
За купце ће то, пак, значити нешто више издатке при куповини ових производа. Закон тржишта је такав, свјесни су тога и у удружењима за заштиту права потрошача.
И заиста и друге земље из окружење али и из Европе чека сличан раст цијена. У Хрватској је подбацио принос јабука. Од очекиваних 45 хиљада тона, њихови произвођачи нису убрали ни 30 хиљада тона.
Ланчано ће, очекивано, цјелокупни сценарио утицати и на цијене на домаћим штандовима. Већ сада увозна роба има нешто вишу продајну цијену. Ипак домаћи трговци труде се да се прилагоде па на тезге колико је то могуће излажу доста више плодова са домаћих ораница и воћњака, којима је цијена још увијек нижа.
На нове цијене мораћемо се навикнути. Из Удружења за заштиту права потрошача имају пар савјета како потрошачку корпу напунити а да трошкови не буду превелики.
Воће и поврће незамјењиви су додаци нашим трпезама. Без њих не можемо, без обзира на то што ће по предвиђањима стручњака са повећаним увозом за њих издвајати нешто више новца.
