У ситуацији док домаће електропривреде још увелико зависе од енергије добијене из фосилних горива, мора се у року од 25 година наћи алтернативни начин добијања довољних количина енергије које ће задовољити потрошњу. Како ће се наћи начин и средства за трансформацију и транзицију , да ли је одговор у енергетском повезивању у региону, којом динамиком ће се ићи на прелазак на “зелену енергију” неке су од најактуелнијих тема које траже одговоре , а о њима ће се расправљати и на Самиту енергетике који почиње у Требињу 20. марта.
Једно од главних питања је да ли су домаће електропривреде спремне да до 2050. године потпуно буду независне од енергије из фосилних горива.
Александар Бранковић, директор Самита енергетике, сматра да је то дуг и сложен процес.
“Тренутно нисмо спремни на радикалан корак гашења извора енергије на фосилна горива, јер читав регион зависи још од угља и производње на фосилна горива. Видјећемо у ком правцу ће се ићи, транзитни период је до 2050. године, да ли ће то бити гас, да ли нуклеарна енергија... Рок који је задала Европска унија је такав, и очигледно да није спремна да тај рок продужава. Зато ми овдје морамо да се прилагођавамо, да гледамо да што безболније прођемо тај транзитни период”, каже Бранковић.
Намеће се и питање финансирања транзиције на “зелену енергију”.
"Неко ће морати да финансира ту транзицију овдје на Балкану, да ли ће то бити ЕУ, кроз предприступне фондове не знам, али је сигурно да домаће електропривреде неће моћи саме из свог пословања да сносе транзицију јер је много скупа,и то би на крају крајева, много штете нанијело буџетима електропривреда”, казао је Бранковић.
У компанији “Елнос група”, која дуги низ година гради искуство на плану градње електрана, електроенергетских мрежа и инфраструктурних пројеката, сматрају да је важно да се стално дискутује о овим темама, које дефинишу енергетску будућност.
“Ми смо зато и подржали СЕТ прије свега као идеју , а касније наравно и практичну реализацију у виду генералног спонзора. То је одлична прилика да се на једном мјесту дискутује о енергетској стратегији , о новим капацитетима који могу да се граде, изазовима за њихову градњу , а на крају крајева и о неким европским и свјетским трендовима како би доносиоци одлука на вријеме имали одговарајуће смјернице и стратегије“, истиче Марко Мијић, члан управе „Елнос групе“ за техничке послове.
Мијић додаје да је важно да заинтересоване стране попут оператора преносних и дистрибутивних система, производних објеката, инвеститора и технолошких интегратора имају јасне смјернице да заједно више допринесу инвестиционим циклусима и ,на крају крајева, изградњи производних капацитета , што је предуслов за, енергетску независност, а самим тим и конкурентнију привреду.
Експанзија градње соларних електрана је у замаху. Само на подручју Херцеговине прикључено је или се гради више од 250 мањих или већих соларних електрана.
Неке домаће компаније су већ увелико ухватиле корак у енергетској транзицији, и позиционирале се на тржишту, посебно када је ријеч о соларним електранама.
Бојана Тривић, менаџер стратешких планирања у ЕТМАКС- у из Бањалуке, истиче да је ова компанија била један од пионира на овом подручју.
“Ми смо са те позиције имали прилику да учествујемо у развоју сектора , да доприносимо креирању политика, креирању потреба наших привредника. Јер прије свега, домаћа привреда је носилац изградње соларних електрана и енергетске транзиције. Тако да смо од самог почетка приче о обновљивим изворима енергије на нашим просторима присутни на тржишту и имали смо прилику да учимо од страних компанија са којима смо временом развили партнерске односе. С друге стране, они су кроз сарадњу са нама били присутни на домаћем тржишту”, каже Тривићева.
Електропривреда Републике Српске већ прати свјетски тренд на плану обновљивих извора енергије, сматра Александра Копривица, директорка Дирекције за обновљиве изворе енергије и енергетску ефикасност Електропривреде Републике Српске.
"Циљ зелене транзиције јесте да се повећа управо удио обновљивих извора енергије , а то се остварује кроз капиталне инвестиције у такве изворе и енергетску ефикасност. Носилац енергетског сектора у Републици Српској, Мјешовити холдинг Електропривреда Републике Српске, као одговорна компанија поставила је себи за циљ да поведе енергетску транзицију регије и с тим у вези, велика инвестициона улагања усмјерена су управо на ОИЕ, изградњу соларних електрана вјетро и хидро електрана“, каже Александра Копривица.
Енергетска транзиција захтјева и ближе повезивање и сарадњу свих који дјелују на пољу енергетике, јер ниједан електроенергетски систем није изолован. Зато је и главни слоган петог самита енергетике “Енергетска повезаност западног Балкана”.
"Ви као јединка не можете посматрати ваш енергетски систем изоловано, то је као крвоток код човјека. Ако посматрате дио система изоловано, он онда нема потребну стабилност и сигурност у нормалном режиму . Зато поздрављам повезивање и умрежавање енергетских предузећа и електропривреда у региону”, каже на ову тему Илија Таминџија, извршни директор за производњу и техничке послове “Хидроелектрана на Требишњици” .
“Ми смо у овом тренутку енергетски стабилни и самостални. Увезивање и умрежавање је додатна сарадња, додатно ојачавање, а не никако порука да смо нечем подлегли, па да смо дошли у ситуацију да наносимо неку штету себи, својој Електропривреди, своме становништву. ЕРС је и даље опредјељења да даје најнижу цијену струје у региону и ни на који начин умрежавањем или било чим другим нећемо довести то у питање , нити ћемо бенефите које тренутно имамо ни на који начин угрозити”, истиче Таминџија.
Градња нових производних капацитета у енергетском сектору захтијеваће и реконструкцију електро мреже, ако се жели да се на мрежу прикључи што више обновљивих извора енергије, што је такође додатни изазов за цјелокупан енергетски сектор у региону.
