За њих нема препрека, па им је омиљено мјесто често био - Розаријев кокошињац . Тако Розарије Павичин објашњава: „А знате како се кокошка кокоше, не чупа је, не једе је, скаче на њу и држи је, сиса јој крв из врата, а ви дођете, видите старину кокошку мртву, нема крви и питате се какав је ово систем“.

Зато је породица Павичин поставила замке да ухвати домишљате прождрљивце. Розаријо је узвратио истом мјером. „Мора да их је погинуло 50 или више.“ Његов син Иван је додао: „Сада вам је то лутрија, госпођо, сада када нема мунгоса, има змија, када нема змија, има мунгоса, и тако даље“, пише Нет.хр.

Инвазивне врсте

Нема сумње да је ријеч о инвазивној врсти која се брзо размножава без природних непријатеља, а сада их на Чиову има неколико хиљада. 

„Не знам одакле су дошли нити ко их је донио, било је и на Мљету, на Корчули их је неко довео овдје, сада када и зашто нико не зна“, каже Јосип Јурић , ловочувар у подручју Трогира и Чиова.

Змија је мање, али то је зато што им је дивљач на менију, па оне такође наносе штету ловцима.

Потпредсједник Ловачког удружења Трогир, Јошко Мише,  каже: „Заиста имамо велику најезду тог малог индијског мунгоса на Чиову, који нам наноси огромну штету. Шта је са нашом дивљачи, што се тиче фазанских јаја, пилића, па чак и одрасле дивљачи. Исто важи и за популацију зечева.“

Хоће ли коначно стећи непријатеље?

Установа Море и крш је поднијела пројекат за уклањање стране инвазивне врсте Фонду за енергетску ефикасност, тако да ће ускоро почети са уклањањем. Маријан Куртовић , главни чувар природе Јавне установе Море и крш, објашњава: „Пројекат је почео и тренутно смо у процесу јавне набавке за замке, змије, јер постоје и друге животиње које се могу ухватити у замку, па хајде да их вратимо у природу“.

Чувари природе ће на Чиову поставити око 550 замки , за шта ће морати да издвоје око 40 хиљада евра . Изгледа да ће мунгоси коначно имати непријатеље на Чиову.

Пратите нас и путем Вибера