Тренутно у Аустрији има око 2,5 милиона пензионера, а до 2045. очекује се пораст на 3,25 милиона.
Истовремено је све мање младих који могу финансирати мировине.
Савез ионако сваке године мора надокнадити огроман износ – чак 30 милијарди евра – за пензиони систем, што чини 25 одсто укупног буџета.
Новац који због тога недостаје за друге пројекте. Зато сада стижу ригорозне мјере. Влада је чекала завршетак избора у Бечу, а сада је "извадила мачка из вреће" и на стол ставила тешке мировинске реформе.
Представљање без министра из СПО
Мјере су у сриједу у Парламенту представили шефови клубова посланика Август Вегингер (ОВП) и Јаник Шети (НЕОС). Али, за столом није била присутна надлежни министар за рад и социјална питања из редова СПО-а, Коринна Шуман. Шети је покушао умањити значај њеног одсуства рекавши како су се тако договорили и да није неопходно да увијек наступају сви представници коалиције. Ипак, њен изостанак отвара бројна питања…
Сљедећи пакет штедње у пензионом систему доноси важне промјене – прве мјере иду већ у петак у јавно савјетовање.
Рани одлазак у мировину тек са 63 године
Коридор мировина касније: Као што је најављено у владином програму, приступ тзв. "коридор" пензије помјера се на каснију доб.
Досад се могло ићи у пријевремену пензију с навршених 62 године, уз испуњавање услова (480 мјесеци осигурања, тј. 40 година). Нова старосна граница биће 63 године, а број потребних година осигурања повећава се на 42 – и то постепено, свака три мјесеца за два мјесеца.
Ова промјена иде у савјетовање у петак, а на снагу би требала ступити 1. јануара 2026.
Уштеде за буџет
Захваљујући каснијем одласку у пензију, држава очекује уштеде од милијарду евра до 2029./30.
Такође у петак иде у савјетовање нова регулатива тзв. аликвотирања. Ријеч је о томе у коликој мјери они који су тек недавно отишли у пензију имају право на годишње повећање пензија.
"Договорили смо да то убудуће буде уопштено 50 одсто, без обзира на мјесец у којем особа оде у пензију“, објаснио је Вегингер.
Дјелимична пензија: Нови модел од 2026.
Од јануара 2026. уводи се нова могућност – дјелимична пензија. То значи да ће радници након 42 године стажа моћи скратити радно вријеме и истовремено примати дио пензије.
И даље ће се уплаћивати доприноси у пензиони фонд, што ће касније повећати укупни износ пуне пензије.
Примјер: ако се радно вријеме смањи за 50 %, исплаћиваће се 50 % плате и 50 % пензије. Такође ће бити могуће узети 25 % или 75 % пензије, уз пропорционално скраћење радног времена.
Примјер израчуна:
Радник који зарађује 4.000 € бруто и оде у дјелимичну пензију с 63 године (50 %) имаће укупно 2.475 € нето мјесечно.
Радиће упола мање, а губитак прихода биће релативно мали (пуна плаћа би износила 2.712 €). Ако би одмах отишао у пуну пензију, имао би само 1.283 €.
Уз дјелимичну пензију, с 65 година добиће пуну пензију од 2.783 € нето.
Циљ: учинити рад у старијој доби привлачнијим
"То је вин-вин ситуација“, каже Вегингер.
Радник остаје дуже у систему рада, држава добија допринос, а коначна пензија је виша.
Дјелимична пензија дио је пакета мјера које би требале подстаћи људе да остану дуже запослени – нешто за штао се ОВП посебно залагала.
Постојећи модел пријевременог пензионисања због старије доби неће се укинути, већ ће се ускладити с новом дјелимичном пензијом. То значи да ће се моћи користити само док особа нема право на "коридор“ или дјелимичну пензију.
Вегингер очекује да ће већ у почетку хиљаде људи искористити ову нову могућност. Очекиване уштеде за буџет: 120 милиона евра 2026, 380 милиона 2027, 710 милиона 2028. и чак милијарду евра 2029.
"Зрачни јастук“ за буџет
Механизам одрживости: Ово је, према Вегингеру и Шетију, највећа пензиона реформа у посљедњих 20 година.
Уводи се и законски механизам одрживости.
"То је као зрачни јастук за буџет“, објашњава Шети.
Ако се планиране уштеде у овој законодавној фази не остваре, сљедећа ће влада бити законски обавезана предузети додатне кораке.
