Прављење зимнице у нашим домаћинствима дио је породичне традиције. Дуготрајна љетна суша умањила је род паприке за 50 одсто каже агроекономски аналитичар Милан Простран. Очекује да ће штета прећи милијарду евра.
Милан Простран истиче да је за ову годину карактеристично што је припрема зимнице започела много раније због раног зрења ратарских и повртарских култура.
Тако да умјесто у септембру, или до половине октобра, припрема зимнице почела је већ од августа, када су цијене биле повољније. Пошто је род био мањи, трговци и увозници зарадили су на паприци из Сјеверне Македоније, а нешто је улазило и из Албаније.
Простран истиче да се слабији род поврћа види по томе и што нема продаје из камиона, на путевима и магистралама, већ су то углавном пијаце и трговински ланци који су се, како је примијетио, боље спремили ове године него раније.
Напомиње да тегла ајвара "по бакином рецепту“ неће више моћи да се купи по 500 (око 8 КМ), 700 (око 11 КМ) или 800 (око 13 КМ), додајући да се у августу продавао за 1.100 динара (више од 18 КМ), пише "Дневник.рс".
Простран каже да је суша однијела огроман род ове године, који је мањи од просјека за око 50 одсто. Додаје да би штета била и много већа да први дио године није био нешто повољнији. Паприка због стреса одбацује плод, најмања штета је на чери парадајзу.
Произвођач паприке и ајвара Стевица Марковић из села Брестовца код Лесковца још није започео бербу иако је за овај период уобичајено да је у току друга или трећа берба.
"Сама година је кренула врло лоше. Ми смо већ у априлу имали преко 30 степени. Ницање паприке је било отежано, многи нису ни произвели расад, па сам морао да га купујем". наводи Марковић.
"Због превисоких температура биљка је одбацила плод. Биљка у тим стресним условима плод види као страно тијело, одбаци га, тако да смо ми тек јула мјесеца добили прве цвјетове а плод тек треба да почнемо да беремо", објашњава Марковић.
Како је нагласио, за 15 година колико се бави производњом паприке не памти овакву годину. Додаје да ће род поред тога што је преполовљен бити и веома лош.
Марковић каже да ће ајвара бити само за већ познате клијенте.
Мирко Мишковић из Мале Врањске код Шапца каже да суша на његовом газдинству једино није битно утицала на род чери парадајза, будући да је сазрио раније.
"Јако рано је засађен, у марту, тако да је стигао на род већ у мају. Међутим, што се тиче садње у редовним терминима, заметање плодова је било јако лоше што је умањило род за 30 до 40 одсто", каже Мишковић.
Како је додао, то се одразило и на род корнишона засађен почетком августа. Мишковић га продаје навелико по цијени од 150 до 180 динара (2,5 до 3 КМ), док на неким тезгама килограм достиже и 400 динара (више од 6,5 КМ).
Према његовим ријечима, културе засијане прошле јесени, стрна жита, рано воће и поврће, биле су повољније што је мало амортизовало укупан раст цијена пољопривредних производа.
"Када су у питању ране прољећне културе, подбачај је био око 20-30 одсто, док ће други дио године који носи највећи дио производње у повртарству и воћарству, према првим процјенама, донијети штету већу од милијарде евра", наглашава Простран.
Простран каже да су септембарске кише стигле касно да би утицале на побољшање рода. Оне су, како наводи, најважније, прије свега, за припрему нове сјетве, јер пољопривредна година почиње крајем августа или почетком септембра.
Указује на то да је подбацио род свих основних повртних култура – кромпира, паприке, парадајза, краставца и лука.
Простран каже да најквалитетније паприке на пијацама достижу цијену од 350 динара (скоро 6 КМ).
Што се тиче цијена у супермаркетима, Милан истиче да се, прије свега, због дугогодишњих уговора које имају са примарним произвођачима поврћа у индустријској преради, могу наћи много повољније цијене.
Наглашава да цијена тегле ајвара из домаће радиности може бити и три пута већа у односу на индустријски.