Припреме за празник Велике Госпојине или Успење Пресвете Богородице, православни хришћани започели су двонедјељним постом, који траје закључно са самим празником, 28. августа.
Овај празник служи као присјећање на упокојење Богородице.
Док је умирао разапет на крсту, Исус Христос је Богородицу, Пресвету Дјеву Марију, предао на чување Светом Јовану Богослову. На Сиону, у његовом дому, Богородица се непрестано молила и чекала тренутак када ће поново бити са сином на оном свијету. Помагала је у ширењу хришћанства и често посјећивала сва мјеста на којима су се дешавала Христова велика дјела, како пише Српска православна црква.
Њена жеља је била да још једном прије смрти види окупљене све апостоле и са њима се опростила прије свог упокојења.
Празновање Успења Богородице установљено је 528. године по жељи цара Маврикија који је 15. августа (према Јулијанском календару) побиједио Персијанце. Од тог датума сви хришћани славе тај празник.
Вјерује се да се жене посебно посвећују госпојинском посту, из огромног поштовања према мајци Христовој, Богородици.
Овај празник се назива и Међудневница, по времену између Велике и Мале Госпојине, а вјерује се да је тај период најбољи за брање свих плодова и љековитих трава. Жене на овај празник не раде никакве веће послове, а оне које су у прилици, сакупљају сезонско биље, у овом периоду посебно благословено празником.
Због брижности Христовој према својој мајци, ово се сматра и понајвише празником посвећеном мајкама и женама. Богородица као фигура мајке и заштитнице посебно се сматра заштитницом жена и дјеце, али сви вјерници се припремају за овај празник и празнују га у храмовима на Светој литургији.
