Српска православна црква и њени вјерници 28. августа прослављају Успење Пресвете Богородице, односно Велику Госпојину, празник за који се припремају постом.
Такозвани Госпојински пост почиње 14. августа и трајаће до 28. августа, а најкраћи је од четири велика годишња поста.
Иако траје само 15 дана, он је строжи од божићног и апостолског јер се све време пости на води, са изузетком недјеље, када је допуштено конзумирати вино и уље.
Док траје пост, обиљежава се још један велики празник – Преображење Господње, 19. августа, а на тај дан је дозвољено јести рибу.
Госпојински пост познат је још и као Успенски и остановљен је у част Богомајци, због чега се вјерује да је посебно значајан за жене и за мајке, па се вјерници и вјернице причешћују на Велику Госпојину.
Најмлађи је међу вишедневним постовима, а важно је напоменути да, иако при разговору о посту углавном прича о храни, у хришћанству он значи и уздржавање од лоших мисли, дјела и ријечи. Подразумјева и добра дјела и молитву.
Свети Јован Златоусти пише:
„Кажеш да постиш. Увјери ме то у својим дјелима. А која су то дјела? Ако видиш сиромаха, удијели му милостињу. Ако се нађеш с непријатељима својим, измири се са њима. Руке нека посте уздржавајући се од сваке грамзивости и крађе. Каква нам је корист ако не једемо месо и рибу, а уједамо и прождиремо своје ближње?”
