Патријарх Павле је говорио да је пост начин да се оно што је негативно из душе ишчупа и на том мјесту посади оно што је добро.
Васкршњи пост, који важи за један од најстрожих, почео је у понедјељак и траје седам недјеља. Његов прави смисао је очишћење душе и тијела, истичу сви православни извори. Пост не значи само водити рачуна о храни, већ на духовном нивоу представља много комплекснију ствар.
– Тјелесни пост је уздржавање од мрсне хране али, постоји и духовни пост који је разматрање духовног стања и начин да се оно што је негативно из душе ишчупа и на том мјесту посади оно што је добро – објаснио је једном приликом патријарх Павле.
Сваки гријех нас оштећује, али истрајавање у њима а посебно онима које чинимо својом вољом узрокује нове гријехе и може водити ка пропасти.
Три су посебно опасна током поста:
Гордост
Гријех гордости је посебно опасан они који себе виде као много боље од других, нарочито зато што посте, треба да моле за смирење.
Господ је учио да постимо тајно, без лицемерја, а богу је угодан само онај тјелесни пост који је праћен уздржавањем од сваког злог дјела, ријечи и мисли. Током поста се посебно треба чувати мржње, зависти, оговарања, похлепе, непријатељства, гнијева. И маштање о гнијеву помутиће срце и душу у посту, преноси Новости магазин.
Преједање
Пост има за циљ да се обузда сластољубље и стомакоугађање. Преједање, прождрљивост је смртни гријех, па је посебно искушење ако се уз објашњење да не једемо мрсну храну током поста предајемо уживању у свој осталој храни и то без мјере.
Од препуних трпеза на којима само што још нема “од птице млијеко”, преко зачињене, масне хране – зато што је “замашћена биљним мрсом” па до слаткиша за сваки оброк у току дана, пост се за неке претвара у праве гозбе на којима само нема меса и других намирница животињског поријекла.
Током поста, домаћице и домаћини треба да обезбједе здраву храну укућанима и понуде гостима једноставно припремљене оброке. Љубав према стомаку значи нечување вјерности Богу, пишу православни извори.
Непоштовање поста
Постоје периоди у којима се разрјешава употреба свих врста хране. Духовник може да пропише пост и мимо наведених дана у црквеном календару, али и да разријеши неке вјернике од поста.
Међутим, својевољно одустајање од поста а нарочито спремање посних слава уз мрсну храну сматра се гријехом. “Тиме умјесто да светитељу укажемо част и поштовање навлачимо на себе Божји гнијев” – наводи братија манастира Високи Дечани.
“Господу није потребан наш пост и гладовање, већ нама самима како би наша срца омекшала, скрушила се и смирила пред Богом и постала способна да приме Божју благодат и помоћ. Постом изражавамо и своју љубав и вјеру у Господа, јер само оној који поштује све Господње заповјести има истинску љубав према своме Творцу. А заповјест о посту једна је од најважнијих Господњих заповести.”
Не обраћајмо пажњу на оне који доконо говоре да “гријех не улази на уста”.
Гријех непоштовања поста не лежи у самој храни коју са благодарношћу узимамо, већ и у дрском гажењу заповјести Господње о посту и црквених правила која су по надахнућу Светог Духа прописали богоносни оци, светитељи Цркве Христове, и оставили их нама као вјечни аманет и незаблудиви пут духовног усавршавања.”
