У суботу обиљежавамо Крстовдан, први посни дан послије великог Божићног поста.
Крстовдан се још и назива Возвиждење часног крста и црквени је празник којим се прославља догађај када је цар Константин поставио крст у Риму у част побједе над царом Максенцијем.
Крстовдан славимо као успомену на прве Хришћане који су примили вјеру на самом почетку хришћанске проповједи. Везује се за Богојављење које се обиљежава дан касније, 19. јануара и за Јовањдан (20. јануар) када је Свети Јован крстио Исуса Христа у реци Јордан.
Према народним обичајима на овај дан би требало опрати веш и очистити кућу. Свако од нас треба да каже “Ко се крстом крсти, тај Крстовдан пости”. На Крстовдан важи дан строгог поста.
Обичај је да се на Крстовдан освјешта босиљак, света биљка за коју се вјерује да односи негативну енергију и чисти карму, па у домовима многих босиљак заузима важно мјесто. Освештани босиљак чува се у дому у виду средства за енергетско исцјељење. Вјерује се да ако је Крстовдан облачан, зима ће бити сњеговита. Ако је ведар, биће сувомразице.
Ово је зимски Крстовдан, док онај јесењи славимо 27. септембра.
